ОВО ЈЕ ЧИЊЕНИЦА О КОЈОЈ ЈЕРМЕНСКА ВЛАСТ НЕРАДО ГОВОРИ

ЧУДНА НЕКА ПОМОЋ

Која је улога САД у Јерменији, и како убеђују Јермене да њихов највећи непријатељ није Азербејџан, већ „та страшна“ Русија? Од самог почетка, документ из 2018. године „Интегрисана стратегија за Јерменију“ истиче како је јерменска влада похваљена због напретка у области владавине права, људских права и демократије. Ови фактори се представљају као предуслови за напредовање политичких и стратешких интереса САД на Кавказу.Документ открива да америчка амбасада у Јеревану користи дипломатске активности, развојну помоћ, војну помоћ, јавну дипломатију и програме владавине права како би помогла Јерменији да нормализује односе са својим суседима, допринесе циљевима безбедности САД, либерализује и отвори своја тржишта за америчку трговину, побољша енергетску безбедност земље, супротстави се руској дезинформацији и ојача институције које промовишу људска права и владавину права.

ВОЈНИ ПОЛИГОН НАТО

Географија Јерменије, чињеница да се граничи са Ираном, Турском и Грузијом, те да је у непосредној близини Русије и Сирије, пресудно је утицала да буде залог у великим геополитичким играма. Тренутно, од Јерменије се очекује да сузбије руски утицај, постане платформа за ширење западних вредности и коначно осване као војни полигон НАТО алијансе за будућа деловања на овом простору.

У документу се као један од циљева шефа мисије помиње и смањење енергетске али и војне зависности од Русије, уз коментар да су Сједињене државе већ доста учиниле по том питању, улажући милионе долара. Као предност наводе чињеницу да је партнер у обезбеђивању регионалне стабилности као једина чланица Организације договора о колективној безбедности (ЦСТО) која доприноси трупама НАТО-у у Авганистану.

ПРОГРЕСИВАН ЗАКОН?

Наравно, пут до оваког документа захтевао је озбиљан и дугогодишњи рад САД и агената у цивилу који су успели да у Јерменији, која је формално ушла у Евроазијску економску унију, узурпирају политички простор за цивилно друштво, а неподобним медијима и кандидатима ускрате новац из страних фондова. Другим речима, САД нису дозволиле да Јерменија сачува суверенитет, не само по руском моделу, него ни по америчком, већ су јој намениле судбину држава-колонија у којима је могуће и замисливо све оно што није у њиховој кући.„Управо та отвореност политичког простора за цивилно друштво, медије и опозицију омогућила је јерменском народу да се успешно организује, остане уједињен и на крају мирно уклони владу коју је проценио да је остала на власти илегалним и недемократским методама. Цивилно друштво у Јерменији и даље је активно, иако још увек није самоодрживо. Прогресивни и западно оријентисани закон о јавним организацијама усвојен је 2017. године, што невладиним организацијама пружа веће могућности за одрживост. Наши програми помоћи, који подржавају енергетску безбедност, демократско управљање и независне медије, имају за циљ да смање руску полугу, ојачају способност Јерменије да доноси суверене одлуке и повећају одрживе елементе цивилног друштва.“

ПОДМУКЛА ИГРА

У документу, одељак „Сузбијање руског утицаја: Подршка јерменском суверенитету и отпорности“ посебно привлаћи пажњу. Аутори, огољено, и без увијања, наводе како ће учинити све да потпуно потисну руски утицај како би проширили свој. За њих, стоји написано, Јерменија као територија има изузетан значај због геостратешког положаја, односно близине Русије и границе са Ираном.

Додатно интересовање буди чињеница да је Иран изашао из Заједничког свеобухватног плана акције, што је изазвало додатне тензије са Западом па је ова земља означена дестабилизујућим фактором у односу према Јерменији. Аутори превиђају да Иран и Јерменија никада нису били у рату нити у политичким сукобима. Напротив. Око Нагорно-Карабаха Иран је имао потпуно неутралан став, за разлику од САД које су преко Турске наоружавале Азербејџан, а политички подржавале Јермене, истовремено оптужујући Русију за сопствене поступке. Двострука игра САД није смањила већ продубила непријатељства па је у коначници, 2023. године, на десетине хиљада Јермена морало да напусти Нагорно-Карабах.

КО ЈЕ КОГА НАОРУЖАВАО?

АДС даље наводе да је највећа кочница Јерменије у нормализацији ситуације али и економском просперитету, Нагорно-Карабах, за чији статус криве искључиво руску страну, потпуно неосновано тврдећи како Русија истовремено подржава обе стране. Истина је да су управо САД Јерменију „покривале“ политички и безбедносно, а Азербејџан снадбевали оружјем. Из америчке поставке могло би се закључити како је Русија чије су безбедносне снаге све ове године чувале границе, наоружавала Азербејџан и свесно, без икаквог циља, жртвовала сопствену војску. Бесмислица.

Док тако отворено оптужују Русију седење на две столице, Американци предлажу да заузму њено место и то у форми безбедносне и мировне мисије. Није ли иста матрица већ виђена на Косову и Метохији за време проевропског режима када су се Руси повукли, међународна заједница преузела улогу судија, а јединице КФОР-а „обезбеђивале мир“ на начин да је косовским Албанцима све дозвољено, и убиства, док се број Срба рапидно смањивао.

Иако у даљем тексту документа признају да Јерменија због свог географског положаја не може направити коначан избор између САД и Русије, Сједињене државе не одустају од планова на дуже стазе, наводећи да у случају нормализације односа са Азербејџаном, на њега могу гледати као на економског партнера, а посебно на Турску, на коју као савезника увек могу да се ослоне.

Поставка са само једним побједником: Америком.

Оквир стратешких циљева мисије:

Циљ мисије 1: Промовисање америчких вредности и сузбијање руског утицаја

Овај процес подразумева низ корака које САД планирају да направе у Јерменији а све у циљу дистанцирања Јерменије од руског утицаја и истовремено ширења америчког утицаја, како дословно стоји у документу:„Кроз континуирано америчко војно ангажовање, влада Јерменије напредује у реформи одбране, јача јерменску орјентацију ка Западу, повећава свој допринос регионалној и глобалној безбедности и унапређује припремљеност за ванредне ситуације, позитивно утичући на заштиту како америчких, тако и јерменских грађана и смањујући војну зависност Јерменије од Русије.“

Интересантно је да се Русија није мешала ни у унутрашњу, ни спољну политику Јерменије, док је намера Сједињених америчких држава таква да кроз програме и ширење свог утицаја могу да управљају политиком земље, једноставније речено, сам овај програм, који је јавно публикован, говори у прилог чињеници да је његова бесрамна идеја потпуна колонизација ове земље и ширење своје културе жртвујући јерменску. Па тако у делу у оквиру стратешких циљева постоји посебан одељак под насловом „Разумевање америчких вредности, културе и енглеског језика“, где пише: “Understanding American Values, Culture, and the English Language”, which states:

„Јермени који разумеју и цене америчку културу и вредности подржавају демократију и људска права, опиру се малигном руском утицају и желе да послују са америчким компанијама. Многи од више од 4.000 алумниста програма размене које финансира америчка влада залажу се за америчке вредности у својим радним местима, заједницама и породицама. Учење енглеског језика представља витални алат за унапређење америчке политике и сузбијање негативних руских наратива у Јерменији. Јермени са бољим знањем енглеског језика имају већи приступ западним наративима и вредностима, као и шири приступ изворима информација и гледиштима који нису руски. Такође, боље знање енглеског ствара нове образовне могућности за младе Јермене, повећавајући њихову запошљивост и способност да буду носиоци промена, и спречава њихову миграцију у Русију где могу бити изложени пропаганди Кремља, коју затим деле са породицама и пријатељима у Јерменији.“

У наредном циљу мисије, претенциозно названом „Промовисање и заштита интереса САД у иностранству“, текст објашњава како је крајњи разлог ширења америчког утицаја и сузбијања неког имагинарног руског утицаја, заправо, гушење традиционалних јерменских вредности, наводно ради заштите америчких грађана који се враћају у Јерменију и дугорочних улагања ове колонијалне империје.

Иако документ тврди да је циљ да Јерменија постане слободно, транспарентно и уређено друштво које ће под таквим условима моћи лакше да економски сарађује са САД и колективним Западом, он условљава Јерменију да напусти Евроазијску економску унију, где већ има развијене трговинске односе са Русијом и Кином. Због географског положаја Јерменије, то су јој једини исплативи трговински партнери.

Врхунац лицемерја овог документа је у задњем одељку који се тиче унутарње, а посебно спољње политике Јерменије и опет наравно све у циљу „ослобађања“ Јерменије од руског утицаја и увођења контролисаног суверенитета од стране САД , како би земља могла да економски и привредно просперира, и да Сједињене америчке државе остваре све зацртане интересе, које како смо и навели уопште не више и не крију.

У документу наводе како Русија намерно држи замрзнуту ситуацију са Азербејџаном око Нагорно-Карабаха, и да је њихова кривица што је затворена граница са Турском, што уједно отежава трговину и инвестиције (неке имагинарне америчке), како би руски олигарси контролисали увоз и извоз и на тај начин зарађивали на судбини читавог једној народа:

„Замрзнути сукоб Јерменије са Азербејџаном око спорне територије Нагорно-Карабах и касније затварање границе са Турском отежава трговину и инвестиције, омогућава проруским олигарсима да контролишу увоз и извоз, подстиче корупцију и проузрокује прекомерне трошкове у јавним расходима за одбрану и безбедност, уместо за људски капитал. Мисија ће инвестирати у кључне државне званичнике, садашње и будуће лидере јавног мњења, новинаре и представнике цивилног друштва који, заједно са својим колегама у Турској и Азербејџану, могу радити на решавању регионалних сукоба. То ће дугорочно створити инвестиционе могућности за америчке компаније.“

Овде САД показује колико је битно да се Јерменија отвори према америчком и војном и стратешком партнеру Турској, која подсетимо је све време наоружавала Јермене и активно их помагала током сукоба. Али и отворено говори и о некој будућој сарадњи са колегама из Азербејџана из цивилног сектора, што иде у прилог тези да је читав сукоб потпомогнут управо преко овог наводног миротворца и то преко тог толико цењеног цивилног сектора страних служби.

Из ове перспективе, шест година од доласка на власт прозападне партије Николе Пашињана и јачања цивилног сектора, Јерменија се налази у незавидној ситуацији. Уместо обећаног економског процвата и стабилности, земља тоне у све већу зависност од Запада док је Нагорно-Карабах, упркос присутности руских миротворава, готово под потпуном контролом азербејџанских снага.

Резиме би био: одступајући од Русије, Јерменија добровољно пристаје на одрицање од свог суверенитета и територијаланог интегритета. Чињеница о којој јерменска власт нерадо говори.