Незапамћена мећава на Пештеру узела је живот Радовану Чворовићу (67), али би списак њених жртава био дужи да у ноћи између среде и четвртка мештани Сјенице нису чинили чуда спасавајући завејане људе на Голијском путу, на Брњичком брду.
Поред радника путарског предузећа, у пожртвованости су се истакли Војо Трмчић, заменик председника општине Сјеница, и радник у општини Вујо Луковић. Њих двојица су у “лади ниви” и на мећави провели те ноћи скоро 15 сати спасавајући људе и постали истински хероји.
У исповести они сведоче како је изгледала кобна ноћ, коју, нажалост, није преживео Чворовић, који се смрзао у завејаној “лади ниви”, петнаестак километара од Сјенице, док је његов сапутник и комшија Слободан Вучковић успео да изађе кроз гепек аутомобила и оде по помоћ.
Видљивост напољу била је нула, сметови од по неколико метара. Неколико стотина метара Слободан је пузио кроз сметове, док га, срећом, изнад села Брњица није угледао возач једног од багера.
– Kад се појавио, Слободан је био скроз бео, залеђен и буквално помодрео, вероватно не би издржао још ни пола сата напољу. На машини смо га пребацили до продавнице у Штављу, причао је неповезано, али је успео да нам каже да је у колима остао Радован и да не може још много да издржи – испричао је Војо Трмчић.
Луковић додаје да је одмах кренула потрага за Радованом.
Машине су кренуле да се пробијају ка Брњичком брду, ми за њима, за нама још једна машина. Прошли смо поред кола у којима је био Радован, буквално на 30 центиметара, кола нисмо видели. Жељко Обрадовић, возач “улте” која је ишла за нама, успео је некако у повратку да види кола под метром снега, у смету, а који минут касније у снегу је видео и рупу. Иза те рупе био је прозор још једних кола, иза прозора двоје одраслих људи и двоје деце. Извукли смо их из кола, у којима су се смрзавали. Нису смели да упале кола да се не угуше од издувних гасова. Да Слободан није допузао кроз сметове до нас, ко зна кад бисмо ту децу нашли и да ли би она преживела хладноћу – причали су Трмчић и Луковић.
Несрећни Радован Чворовић биће данас сахрањен на гробљу у селу Гоње крај Сјенице, у којој је и даље на снази ванредно стање. Јелена Антонијевић из Сјенице била је у једном завејаном ауту.
Нас три смо биле завејане у колима. Машину смо виделе кад је пришла на метар. Она је кренула испред нас да чисти пут, али ја од снега и ветра нисам видела куд да возим. Онда је један од двојице људи из багера изашао у мећаву и два сата пешачио поред кола, скидао рукама снег с моје шофершајбне. Ја сам кроз отворен прозор гледала у њега и тако смо стигле на сигурно. Захваљујући њему данас смо нас три живе – рекла је Јелена, која багеристу није питала за име.
У кафани “Голија” и продавници у Штављу крај полицијске станице у Дугој Пољани у среду увече зачас су направљени прихватни центри. Асмир Љајић и Сузана Арнаутовић из кафане “Голија” и Драгиша Ракоњац из продавнице у Штављу те су ноћи нахранили и напојили, угрејали десетине људи који су код њих нашли уточиште док је напољу беснело невреме. Скоро 20 тешких машина чистило је и јуче путеве по Пештеру, а на хиљаде људи су и даље у снежној блокади, многи без струје и сигнала мобилне телефоније.
