Споразум са Евроазијском унијом, који ће Србија потписати 25. октобра, омогућиће српској привреди приступ тржишту од 180 милиона људи, односно земљама чији укупни бруто домаћи производ премашује 1.900 милијарди америчких долара. Договором о слободној трговини Србија ће моћи да извози 99,5 одсто производа без плаћања царина у Русију, Белорусију, Казахстан, Киргистан и Јерменију.
Пошто наша земља већ има потписане споразуме о слободној трговини са Русијом, Белорусијом и Казахстаном, нови документ замениће постојеће договоре. Њиме се проширује списак робе, а повећавају се и квоте за извоз добара за која важе ограничења, па би листи бесцаринских производа могли бити придодати сир, алкохол и цигарете, најавило је Министарство трговине.
„Имамо велики број роба који се већ налазе на бесцаринском режиму, а овим споразумом смо добили и нови асортиман производа који можемо да извеземо без царине. Ту су неограничене количине козјег и крављег сира, свих врста воћа и ракије, затим 2.000 тона цигарета, 400 тона одређеног крављег сира, скоро 90.000 литара вињака“, навео је Расим Љајић, министар трговине, туризма и телекомуникације, и додао да нови споразум садржи и друге елементе који ће у великој мери смањити оперативне трошкове увоза и извоза.
Према подацима Привредне коморе Србије укупна робна размена Србије са ЕАЕУ представља 7,5 одсто укупне спољне трговине у 2018. години. Економисти зато кажу да ће бенефита бити, али и да овај споразум неће донети значајан профит, јер обим трговине, бар за сада, није велики.
Робна размена 3,4 милијарде долара
Прошле године је Србија у пет земаља чланица Евроазијске уније – Русију, Белорусију, Казахстан, Јерменију и Киргистан, извезла робу у вредности од 1,1, милијарду долара, док је увоз био вредан 2,25 милијарди долара.
У првих шест месеци 2019. године размена Србије са земљама Евроазијске уније била је вредна 1,7 милијарди долара, што је око 10 одсто више у односу на исти период 2018.
Највише извозимо јабуке, хула-хоп чарапе, гуме за аутомобиле, хартију, картон, лекове, подне покриваче, али и циркулационе пумпе за грејне системе и разне врсте цеви. Из земаља Евроазијске уније највише нам стижу нафта, гас, руде гвожђа и бакра, али и алуминијум, жица од рафинисаног бакра, делови авиона и хеликоптера…
Привредници: Шанса за нова тржишта
Стручњаци сматрају да земље ЕАЕУ рачунају и на опцију да страни инвеститори који долазе у Србију планирају неке своје производе да продају на тржишту Евроазијске уније, када споразум буде закључен.
Радослав Веселиновић, власник Галеб Групе, сматра да је потписивање Споразума позитиван сигнал, пошто царине иначе имају значајан удео у финалној цени производа приликом извоза. Његова компанија већ извози на тржиште Русије, па очекује да ће се на овај начин отворити нове могућности за освајање тржишта осталих земаља чланица ЕАЕУ.
„Наша фабрика металне амбалаже тренутно извози у Русију и Украјину, а чак 60 одсто наше укупне производње иде у извоз, и то је вредност од око 8 милиона евра. Ипак, највећи део иде на тржиште ЕУ“, каже Веселиновић у разговору за „Блиц Бизнис“.
Бесцарински извоз и у Турску
Турски парламент ратификовао је почетком јануара 2019. нови Споразум о слободној трговини између Србије и Турске, захваљујући коме је Србији по први пут одобрен бесцарински годишњи извоз у Турску 5.000 тона јунећег меса, 25.000 тона сировог сунцокретовог уља, 10.000 тона рафинисаног сунцокретовог уља, 15.000 тона семена сунцокрета, 5.000 тона соје, 1.000 тона препарата који се користе у исхрани животиња и 500 тона појединих пекарских производа, како је тада навео министар Расим Љајић.
Поред квота за наведене нове производе, споразум Србији омогућује и удвостручавање досадашњих квота за бесцарински извоз грашка, пасуља, кукуруза шећерца и сувих шљива.
Споразуми о слободној трговини
Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) и Прелазни трговински споразум са Европском унијом потписани су 29. априла 2008. године у Бриселу, а ратификовала их је Народна скупштина Републике Србије 9. септембра 2008. године.
Србија је и потписница ЦЕФТА споразума који обухвата Албанију, Босну и Херцеговину, Македонију, Молдавију, Србију и Црну Гору, као и уговора о слободној трговини са земљама чланицама Европског удружења слободне трговине (ЕФТА).
Закључене споразуме о слободној трговини имамо и са Русијом, Белорусијом и Казахстаном, док се спољнотрговинска размена са Сједињеним Америчким Државама великим делом одвија на основу Општег система преференцијала (ОСП), који је одобрен Србији 1. јула 2005. године.
М. Андрејић
