Огроман број насликаних сцена из Библије и српске историје на једном месту не могу се видите ни у једној другој цркви што крипту посвећену Светом великомученику кнезу Лазара чини јединственом у хришћанском свету
Kрипта се налази осам метара испод земље и саставни је део Храма Светог Саве. Њено осликавање завршено је за само три године.
- Узор за осликавање била је Kраљева црква у Студеници. Да бисмо брже завршили осликавање, одустало се од фрескосликарства, односно сликања на свежем малтеру и определило се за сликање на сувом зиду. Радили смо различитим техникама, акрилним темперама, замешаним бојама, пигментима, односно бојом у праху која се меша, а негде је и комбинација свега овога. Осликавање таванице било је нешто најимпозантније што смо урадили у крипти. Сликали смо на посебним најквалитетнијем ланеним платнима из Италије. Kада се све ослика на платнима, она се после директно лепе на таваницу. Она је цела посвећена причама из живота Исуса Христа – објашњава Јован Атанацковић, који је осликао унутрашњост крипте са својим колегама.
Гробница патријараха Небески свод са звездама
Нашег саговорника смо питали и како је украшена мала крипта, где ће почивати српски патријарси и где је сахрањен патријарх Иринеј.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
- У крипти патријараха таваница је осликана у византијско плавој боји са златним звездама. На том „небу“ су такође детаљи небеских сила попут херувима и серафима. Није се приступило неком спектакуларнијем осликавању као у великој крипти јер овде постоји значајан проблем са влагом. Није нимало лоше што је другачије украшено и што је некако мирно и сведено како би и требало да изгледа место где ће почивати поглавари СПЦ – каже Атанацковић.
На питање колико је светаца насликано Атанацковић ни сам није знао одговор.
- Само ових малих портрета светаца на таваници је 94, а где су сви остали. Мислим да мало ко зна колико је укупно светаца осликано у крипти, али сигурно их је више од 200. На зидовима у западном делу крипте су мотиви из живота Светог кнеза Лазара, прикази Зидање Раванице, Усековање главе кнеза Лазара, Пренос моштију и велики приказ Сабора на коме су се помириле српска и грчка црква. У јужном делу су прикази српских краљева, ту је и Свети Симеон Мироточиви, који је сликан два пута и као владар и као светац, српске властелинке које су постале монахиње. Места је било и за јасеновачке новомученике. На северном зиду су насликане српске светитељке, светитељи, монаси… На истоку су епископи, архиепископи и тројица Светих Сава.
Потписи
- Приказ Богосабраног сабора са Светим Савом и Светим кнезом Лазаром
- Приказ Светих Јасеновачких новомученика изнад којих је Свети Георгије
- Приказ Светог Стефана Првовенчаног, Светог Симеона Немање и Светог Јована Владимира, изнад којих је Свети цар Јустинијан
- Приказ Пренос моштију Светог кнеза Лазара
- Приказ Усековање главе Светог кнеза Лазара
- Приказ Зидање Раванице
- Приказ Светог деспота Стефана, Светог кнеза Лазара и Свете кнегиње Милице
- Приказ Светог Драгутина, Светог Уроша И и Светог Милутина изнад којих је Свети цар Kонстантин
Јовану се на осликавању крипте 2015. придружила његова супруга Наташа.
- Ја сам сликао, а моја жена је на крају све позлатила – поносно је рекао Јован.
Њихов посао у крипти храма је увелико готов, а сада осликавају велики источни ходник испод куполе храма, куда ће пролазити туристи на путу ка видиковцу светиње.
Троје Светих Сава у историји СПЦ
Познати историчар Дејан Ристић каже објашњава због чега је битно да првог српског просветитеља ословљавамо са „први српски“, а не само Свети Сава.
- У историји СПЦ имамо пет Сава од којих су тројица свеци. Први је Свети Сава, син Немањин, и зато га и зовемо Свети Сава И Српски. Други је такође из лозе Немањића, син Стефана Првовенчаног и синовац Светог Саве, Предислав. Kада се замонашио, добио је име Сава, а како је био други са тим именом, одмах је постао Сава ИИ Српски. То је још један пример да је отац био на челу државе, а син на челу цркве о чему се мало зна. Свети Сава ИИИ Српски је наследио српског архиепископа Јевстатија и био архиепископ почетком 14. века. Зато је потребно да то „први српски“ стално стављамо уз име Светог Саве – објашњава Ристић.
- На једном зиду ходника осликавамо српске краљеве где свако држи своју најзначајнију задужбину, а на другом је осликан живот Светог Саве у шест композиција. Почиње са приказом молитве Светог Симеона и Ане за Савино рођење, затим Одлазак Светог Саве у манастир, Свети Сава добија повељу за обнову Хиландара, Обнова манастира, Пренос моштију Светог Саве и Свети Сава на трону. Kада све то буде завршено, биће то прави рај за туристе који буду долазили – открио нам је Јован.