Нема канти, нема ђубрета. Том логиком водио се градоначелник Београда Александар Шапић када је предложио да се из престоничких паркова уклоне ђубријере, јер у Градском зеленилу нема довољно радника да их празне. Том логиком могао би се решити сваки проблем у граду, иако се нечег тако генијалног, истина је, нико до сада није сетио.
Има ко да пуни. Нема ко да празни. Зато има ко да мисли – Шапић.
„Ако не можемо да је испразнимо до краја дана, хајде да је померимо, да је склонимо. Боље да немам ђубријеру коју не празне, ал да имам контејнер пар метара даље, него да имам ђубријеру која је стално пуна“, рекао је градоначелник.
Уместо 10 или пет ђубријера које се не празне, предлаже градоначелник два контејнера на ободима паркова, па да грађани мало прошетају.
Та идеја коментарисала се на друштвеним мрежама.
Милош Милеуснић: Или још боље да свако носи своје ђубре право на депонију и онда нам људи на терену и не требају.
Војкан: Поставиш контејнере на уласку у Београд и на изласку. И нема потребе за градском чистоћом.
И док је на друштвеним мрежама изјава градоначелника наишла на подсмех, у стварном животу могла би на побуну – упозорили су на то градоначелника и у градском Зеленилу.
„Kао буниће се што нема. Па неће се бунити што нема зато што ће бити чистије. Сваки нормалан човек, дајте му опцију где може да баци ђубре. Ево ја ћу да им објасним“, рекао је Шапић.
„То је ван памети! Дакле треба свако да понесе кесу у џеп кад пође у парк? Погледајте шта је деце овде, а тек увече… Увече је препун парк, то је једина оаза где људи изађу да одморе, ако треба да вуку контејнере или кесе са собом, шта има да причамо даље“, каже грађанин с којим смо разговарали.
Тешко ће градоначелник објаснити грађанима идеју која је, према речима Зорана Алимпића, некадашњег председника Скупштине града, у најмању руку невероватна.
„Једна чудна идеја, и ја бих пре рекао да је то једно нојевско стављање главе у песак, него решавање проблема. Шта ће се догодити? Догодиће се да ће то смеће уместо у корпе бити бацано на траву и на стазе“, оцењује Алимпић.
Јер прави проблем је што у Зеленилу нема довољно теренских радника.
„Неће више нико да ради на терену, ал то је сад друга прича. Није само градске службе, него видите да увозимо раднике из иностранства, читава грађевинска индустрија је у дефициту“, наводи градоначелник Шапић.
Суфицит је, изгледа, једино у Градској управи, јер тамо је само прошле године број запослених повећан за 20 одсто, односно 463 особе.
„Значи, канцеларије се пуне административним радницима, а нема на терену ко да чисти ђубре. Ја мислим да нови градоначелник треба да крене у реформу градског система и градске управе који свакако није добар, али да је он кренуо супротним начином“, наводи Алимпић.
И није му први пут. Још је свежа идеја градоначелника да проблем кишне канализације у престоници реши постављањем знакова који би возаче упозорили да наилазе на поплављену улицу, а већ има нову.
Уколико ову последњу спроведе у дело и уклони ђубријере из паркова, бар ће му неко бити захвалан. Радници Зеленила.
Док они у канцеларијама на наша питања ћуте, они на терену тихо протестују – коме они да објасне да није проблем у ђубријерима, већ у људима, јер има оних који на путу до контејнера користе пречицу – па у мале канте стављају кућно ђубре. Али то је већ кућно васпитање.