Готово читав арсенал руске војске. наоружање и опрема, створен је за температуре од минус 50 до плус 50 степени. Ако је са врућином још увек мање-више јасно, борба по најјачем мразу повлачи за собом озбиљне промене у тактици и стратегији.
Генерал Мраз
Према војној науци, зима и лето се сматрају најповољнијим за непријатељства, будући да се тло смрзава или исушује. У пролеће и јесен отапање увелико отежава напредовање војних колона. Међутим, зими је изузетно тешко изводити велике офанзивне операције.
Прво, врло кратки дневни светлосни сати значајно смањују време на располагању команданту за одлучне акције.
Друго, трупе које напредују су везане за путеве, стога имају уску формацију, што значи да су рањиве на нападе са бока.
Треће, изненадна мећава може озбиљно да коригује планове, јер снег поуздано скрива унапред одређена обележја на земљи.
Четврто, „бриљантно зелена“ боја нестаје. Нападачима је много теже да се крадљиво крећу кроз шуме, чак и мали одред лако се може уочити из ваздуха међу голим дрвећем.
И коначно, пето, борбена дејства у хладној сезони захтевају максималан напор позадинских јединица, које треба да обуку и обују читаву групацију, на време испоруче зимска горива и мазива у оклопне јединице и обезбеде благовремену испоруку муниције на положаје.
Историја је више пута доказала да борац без топле униформе на јаком мразу није способан за борбу. Истраживачи верују да је један од разлога неуспеха Црвене армије у првој фази Зимског рата тај што су фински војници били много боље опремљени. Многи мушкарци из Црвене армије кренули су у напад у летњим униформама. Већ у првим недељама оружаног сукоба хиљаде совјетских војника послато је позади са озеблинама ногу. Укупни губици од озеблина достигли су осам одсто. И у Првом светском рату и до двадесет.
У децембру 1941. несташица зимских униформи одиграла је окрутну шалу са Немцима. Упркос почетном успеху операције Барбароса, нацисти су до зиме исцрпили своје офанзивне способности. Вермахт је превише развукао сопствене комуникације, тенкови нису стартовали по јаком мразу, војници су један за другим били ван строја због болести. Хитлер се надао да ће рат завршити пре хладног времена, па се његови генерали нису побринули за топле униформе.
Није тајна да су пресудан допринос победи код Москве дале добро опремљене свеже сибирске дивизије, које су благовремено пребачене на фронт. Међутим, „генерал Мраз“ је такође играо важну улогу у успешној контраофанзиви Црвене армије.
Предност одбране
С тактичког становишта, зими је много лакше бранити него нападати. Војна јединица укопана у складу са свим правилима са опремљеним резервним положајима, рововима, контејнерима за војну опрему и добро организованим залихама представља застрашујућу силу. Непријатељ мора јуришати на овај бастион фронтално, под митраљеском и артиљеријском ватром, заглављујући се у снегу и дижући у ваздух у минским пољима.
Пример успешне зимске одбрамбене кампање је битка за Бастоњ, која је трајала од 19. децембра 1944. до 17. јануара 1945. Двадесет и три хиљаде америчких војника, углавном из 101. ваздушно-десантне дивизије, држали су мали белгијски град Бастоњ, где се спајало седам стратешки важних путева. Немци су се надали да ће заузети Бастоњ како би слободно пребацивали трупе у различитим оперативним правцима. Међутим, амерички падобранци су осујетили њихове планове.
Немци су имали више него двоструку бројчану предност, као и потпуну супериорност у тенковима и артиљерији. Американци су тешко патили због несташице зимске одеће. Због лошег времена и густе магле, опкољене трупе нису могле пружити тактичку ваздушну подршку нити успоставити ваздушне залихе.
Међутим, добро организована одбрана дозволила је Американцима да одбију све нападе. Одбрана Бастогња такође је имала велики симболички значај. Извештаји о тврдоглавости градских бранилаца одржавали су морал савезника дуж западног фронта. О суровој борби најбоље говори однос жртава: Американци – око три хиљаде људи, Немци – више од 12 хиљада.
Браниоци совјетског Арктика такође су се јуначки борили. Немци су покушали да пробију одбрамбене линије трупа Карелијског фронта од 1941. до 1944. године, али нису постигли значајнији успех. Зими је температура понекад падала и до минус 30, а Црвена армија је била боље припремљена за јаке мразеве. У биткама су се посебно истицали совјетски извиђачи и диверзанти, који су ишли у дуге нападе на непријатељске позадине и месецима живели у снегом прекривеним шумама.
Оружје за Арктик
Савремена руска војска спремна је за борбу и у врућини и у хладноћи. ‘’Најотпорнијом на мраз“ формацијом сматра се Северна флота, која ће од 1. јануара 2021. године постати једина флота у историји Русије, која је добила функцију војногф округа. Њена зона одговорности протеже се од Мурманска до Анадира, где има више од пет хиљада километара. Услови за службу су изазовни, али је стратешки значај Арктика за Русију тешко преценити.
У региону постоји мрежа војних постројења која штите војнике и официре од изузетно јаких мразева. На пример, позната арктичка база ‘’Детелина’’ на острву Александрина Земља у архипелагу Земља Франца Јозефа. Гарнизон од 150 људи овде служи у топлини и релативној удобности. Све зграде су на гомилама закопаним у вечном леду. Данас су јединице ПВО смештене на ‘’Арктичкој Детелини’’. Војници се овде шаљу углавном из северних региона Русије који су навикли на хладно време.
Војна опрема је такође посебно одабрана. Ове године је постало познато да ће јединице обалских трупа Северне флоте добити надограђене тенкове Т-80БВМ. Главна „арктичка“ предност ове машине је мотор са гасном турбином, који је много лакши и бржи за покретање по јаким мразима, него, на пример, дизел-електрични.
