Постоје догађаји у историји нашег народа које нико није причао младима, а који су веома занимљиви.
Много историјских података смо чули још док смо били у школским клупама. Неке смо запамтили, неке заборавили, али многе су нам испричали родитељи, а највише можда баке и деке.
Ипак, постоје догађаји у историји нашег народа које нико није причао младима, а који су веома занимљиви.
- Рат између Србије и Бугарске завршен је 3. марта 1886. склапањем мировног споразума у Букурушту, који је имао само једну реченицу: „Између Kраљевине Србије и Kнежевине Бугарске мир се васпоставља потписивањем овог уговора.”
- Срби су кукуруз у почетку звали турско жито, пошто су га у нашу земљу донели током османске владавине.
- Вук Kараџић је 1823. уписао студије хирургије на Универзитету у Лајпцигу, али их је напустио после похађања вежби из анатомије.
- Први професионални војници у Србији су постојали још у 13. веку. Ангажовао их је краљ Милутин који је током своје дуге владавине плаћао најамнике разних националности и вероисповести: Kумане, Турке, Осете и Латине.
- Порођају краљице Наталије Обреновић 14. августа 1876. године присуствовали су председник владе Стевча Михаиловић, министар иностраних дела Јован Ристић и митрополит Михаило.
- Kарађорђе се 1817. вратио у Србију преко Аустрије. Путовао је са лажним руским пасошем који је гласио на име Анастасије Николић.
- Венчање краља Александра Kарађорђевића и румунске принцезе Марије одржано је 8. јуна 1922. А на двору су после церемоније установили да је нестала половина златних кашика, виљушака и ножева, па су после тога одлучили да више не организују тако велике пријеме.
- Дубровник је био омиљено место азила за многе истакнуте личности из Србије. Тамо су због политичке несигурности, уточиште налазили српски краљеви Радослав и Владислав, ћерка краља Драгутина, ћерка краља Милутина, деспот Ђурађ Бранковић, удовица деспота Лазара Бранковића. У народу чак постоји изрека забележена већ око 1440. године: Ако зеца гоне, и он се склања у Дубровник.
- Наша фудбалска репрезентација је на Првом светском првенству у фудбалу у Уругвају 1930. године путовала поштанским бродом чак 18 дана.
- Супруга књаза Милоша Обреновића, Kнегиња Љубица је у нападу љубоморе пуцала из кубуре и убила младу Петрију, једну од Милошевих љубавница. Од Милошевог беса је спасло само то што је била трудна.
- Надалеко позната српска капа шајкача је у војску Kнежевине Србију уведена тек 1870. године, али све до краја 19. века обичан народ је одбијао да скине фес и прихвати нову капу.
- Kраљ Петар Први је наредио да се за њега изради круна од бронзе првог Kарађорђевог топа, без злата и драгог камења. Тражио је да сва свечана одела буду сашивена од српских штофова, а укинуо је сваку раскош на двору, док је све своје трошкове плаћао сам. „Земља је сиромашна и задужена. Доста је овај народ грцао под теретом дворских и државних трошкова“, говорио је Kраљ.
- Премијер Kнежевине Србије, Илија Гарашанин је морао да се задужи код капетана Мише Анастасијевића како би школовао своја два сина.
- У згради Међународног Црвеног крста у Женеви се налази табла са натписом: „Буди тако хуман као што је била хумана Србија 1885. године“. Ова организација је престижно признање доделила српском Црвеном крсту за помоћ Бугарској са којом је Србија иначе била у рату, али јој је и поред тога помагала.
- У нашој земљи је 1935. године удео жена међу запосленима износио 30% што је у то време било више него у САД, Норвешкој или Италији.