Србија се тренутно успешно бори са безбедним одлагањем медицинског отпада чије су количине знатно повећане због епидемије корона вируса.
Али из Привредне коморе Србије упозоравају да би било опасно да сав тај отпад остане на депонијама, те да је ово прилика да спаљивањем буде искоришћен у енергетске сврхе.
У складу са препорукама Светске здравствене организације (СЗО), отпад настао након неге заражених пацијената и после тестирања грађана на присуство корона вируса, како објашњава Синиша Митровић из Центра за циркуларну економију Привредне коморе Србије (ПКС), третира се у аутоклавима поступком стерилизације на 121 и више степени Целзијуса, након чега обавезно треба да буде издробљен пре одлагања на депонију.
Постоји само један прави начин
У уобичајени медицински отпад, иначе, спадају заштитна опрема, средства за негу и лечење, отпад од лекова, контактна амбалажа за лекове и дезинфекциона средства, количином од 1,5 килограма дневно по болничком кревету, али му сада треба додати и контаминирану постељину, лабораторијско стакло, скафандере, капе, обућу и отпад од тестирања узимањем бриса или крви.
- Ковид-19 не спада у групу А инфективних материјала, па се са њим поступа као са осталим медицинским отпадом, једино су паковање, преузимање, транспорт и складиштење под додатним опрезом. Међиутим, инсинерација, односно спаљивање медицинског отпада, метод је који би дао најбоље резултате у ситуацији у којој смо сада. Уз спаљивање, стерилизација воденом паром са дробљењем, је још једини одобрени метод третмана овог отпада. Сви други методи су упитни и крајње опасни – истиче Митровић.
А како у домаћинству
Поставља се питање, међутим, шта радити са инфективним отпадом који настаје у домаћинствима, а Митровић упозорава да се такав отпад никако не сме мешати са комуналним и одлагати у контејнере.
- Такав отпад препоручено је да се одложи у посебне џакове жуте боје који би били препознатљиви и издвојени из осталог комуналног отпада. Привредна комора Србије имала је до сада акције донације тих џакова за поједине локалне самоуправе. Неопходно је да локална комунална предузећа имају приступ свим ресурсима за рад са инфективним отпадом, јер је њихова услуга сада посебно важна за здравствену безбедност и контролу епидемије – наводи Митровић.
Збрињавање инфективног медицинског отпада, како додаје, отвара и питање инфраструктуре за третман, коју би у Србији морала много брже да се гради.
- Зато је важно отворити питање употребе отпада у енергетске сврхе. Опасно је да сав генерисани отпад заврши на депонијама, без третмана. За сада, наша држава успева да безбедно збрињава количине отпада настале током епидемије корона вируса – закључује руководилац Центра за циркуларну економију Привредне коморе Србије.
