Доктор Миодраг Лазић који је преминуо од последица коронавируса, током целог свог радног века је доказивао зашто је заслужан да носи титулу хероја. Kако је и сам говорио плата никада није утицала на његов рад и однос према пацијенту, у салу је улазио и са ногом у гипсу, ишао на ратиште када ниједан други хирург није хтео, човек кога је цео регион изузетно волео и поштовао. На крају је и живот дао да спашава животе пацијената.
Био је у првим борбеним редовима када је коронавирус ушао у Ниш, иако је знао да није тако доброг општег здравља и да овај вирус напада хроничне болеснике.
Он је у једној емисији пре неколико година детаљно причао о рату у Босни и како је без плана са 35 година, отишао тамо на месец дана, а остао четири године. Оно што мало ко зна јесте да је доктор Лазић спасао живот Нику Лозанчићу, хрватском политичару и бившем председнику Федерације БиХ.
- Почео је рат, министарство здравља тражило хирурге да помогну тамо, као добровољци. Отишао сам у Сарајево на месец дана и остао четири године. Ту је било на десетине рањених, 13.500 рањених прошло кроз болницу, ти временом постанеш део тога не можеш да напустиш. Сви су ми говорили „јеси нормалан, погинућеш“, имао сам посебан осећај према том народу, ја сам 2,5 године био једини општи хируруг за пола Сарајева – причао је Лазић у једној емисији, наводећи да је за четири године тамо имао 3.500 операција, колико један хирург има у свом радном веку.
- Оперисао сам пуно муслимана и спасао животе многима, једног њиховог народног хероја, сећам се презимена Пустахија, био је тешко рањен, ја преузео да га оперишем. Стигла је информација да ће четири Младићева гардиста заклати ако Пустахија не остане жив. Ја бих га оперисао и са том претњом и без ње. После све било у реду, пустили они наше гардисте, Пустахија успешно оперисан и ето срећног завршетка – присећа се доктор Лазић рада у ратним временима.
На питање водитеља, да ли су га сви ти људи којима је спасао живот, некада окренули, он открива следеће:
- Дан данас Хрвати које сам оперисао зову ме, честитају славу, после 20 година, барем њих 100 ме зове. Бивши председник Федерације БиХ, Нико Лозанчић коме сам спасао живот, зове ме на телефон са неке промоције, њих 300 виче у глас „живео доктор Лазар – присећао се тада др Лазић.
Велики број пријатеља и познаника са тугом се опрашта од преминулог доктора. Једну од најпотреснијих порука послала је његова супруга Ана, која се такође бори са коронавирусом.
„Лубави, отишао си и са собом однео и део мене и ваздух око мене. Буди срећан са Kалијем, Спајкијем, Пинкијем и чекајте ме, брзо ћу ја, као што сте ме чекали када увече долазим с посла. Твоја Анчи, кота 176, коју си освојио!“
