У ноћи 1. јуна 1999. године, током НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, небо изнад Новог Сада је горело. ПВО јединице Војске Југославије херојски су браниле своје положаје од напада вишеструко бројнијег и много боље наоружаног агресора.
Једна од ПВО батерија Војске Југославије – у чијем је саставу био и самоходни лансирни систем „Куб“, налазила се у реону села Надаљ, у близини Новог Сада, и са тог положаја дејстовала по НАТО авионима. У нападу НАТО авиона противрадарским ракетама један пројектил директно погађа лансирно оруђе у којем на лицу мјеста гину старији водник ВЈ Драган Бандић и војник Александар Поповић, док је трећи члан посаде Иван Петровић рањен, али је преживио.
О тим драматичним тренуцима и како је све изгледало свједочи Петровић.
– Првог јуна 1999. године били смо у селу Надаљ, на борбеном положају наше батерије. Током дејства на НАТО авионе погођени смо ракетом. На лицу мјеста погинули су старији водник Бандић и резервни војник Поповић, а ја сам том приликом тешко рањен. Из погођеног лансера, који је још горио, извукао ме је и спасио ми живот мој старешина старији водник Дано Јукић, казао је Петровић.
Он се још једном захвалио часном и храбром официру и човјеку Дану Јукићу, који је проглашен за народног хероја.
Петровић се са посебним пијететом осврнуо на своје страдале саборце из ПВО лансера.
– Старији водник ВЈ Драган Бандић рођен је 1971. године у Сарајеву, а живио је у Новом Саду. У истом граду, само двије године касније, 1973. родио се и резервни војни обвезник ВЈ Александар Поповић који је радио као асистент за информатику на ПМФ-у у Новом Саду. За вријеме НАТО агресије налазили су се у 240. срп ПВО, Бандић као командир самоходног лансирног оруђа ракетне батерије (систем КУБ) а Поповић као оператер самоходног лансирног оруђа. Зла судбина је хтјела да Бандић погине на 28. рођендан, навео је Петровић.
