Почетком новембра у Београду је отворен Информационо-образовни центар који приказује опрему и савремене технологије које ће Руске железнице користити приликом изградње Јединственог диспечерског центра за управљање саобраћајем возова у Србији.
Центар је отворио „РЖД Интернешнл“ заједно са научно-истраживачким институтом „РЖД“ у области аутоматизације и везе (НИИАС) и уз активно учешће „Инфраструктуре железнице Србије“.
Нови центар је отворен у Железничком музеју у Београду и данас већ прима посетиоце. Званична лица су прва могла да оцене ову изложбу, као и стручњаци из различитих области железничког саобраћаја.
О томе како се користе ови уређаји говори Милош Којић, студент Државног железничког универзитета у Ростову.
— Центар ће послужити за обуку српских железничара. Овде ће моћи да се припреме за рад будући запослени у Јединственом диспечерском центру који РЖД већ гради у Србији.
Информација ће се сада преносити преко оптичких каблова и то први пут у железничком саобраћају Србије.
— То ће заменити застарели телефонски систем који функционише од седамдесетих година.
— Односно, тренутно железничари Србије још увек користе телефонску везу?
— Да, како су наши стари радили, тако радимо и данас. Нова технологија ће знатно побољшати комуникацију. Диспечери ће се повезивати са дежурнима на станици и машиновођама на време. Сем тога отварају се и могућности брзе везе са еврпском па чак и са кинеском железницом, говори Милош Којић.
Он истиче да је технологија искључиво руска.
Српски министар транспорта, грађевинарства и инфраструктуре Томислав Момировић је на отварању овог центра рекао: „Ово су врата у будућност! Стојимо на прагу будућности, а иза нас остаје музејска прошлост српске железнице“.
Изложби присуствује и Владимир Мејерович, главни инжењер одељења система управљања железничког транспорта и сарадник Институту за информатизацију, аутоматизацију и комуникације у железничком саобраћају (НИИАС). За одржавање научно-техничке базе пројекта у изградњи Јединственог диспечерског центра у Србији отворена је филијала НИИАС-а, а у њој раде руски и српски стручњаци.
Владимир Мејерович објашњава да ће Јединствени диспечерски центар постати глобални систем контроле над свим српским железницама. Омогућиће приступ свим објектима инфраструктуре пруге, укључујући сигурносне системе и противпожарне аларме. Стога ће задаци центра бити не само да возови стижу на време, већ ће и гарантовати безбедност запослених и путника. Такође је важно да ће нови систем обезбедити комуникацију између оних који управљају контактном мрежом и диспечерима возова, чега раније није било у Србији.
Сви ови процеси се могу контролисати из једног центра у Београду, међутим, руска и српска страна одлучиле су да створе регионалне диспечерске центре у Новом Саду, Пожеги и Нишу. Ова мера отвориће нова радна места српским железничарима и задржати постојећа.
На питање колико ће коштати стварање Јединственог диспечерског центра Милан Којић каже да тачних прорачуна још нема.
— Колико је мени познато, пројекат кошта око 240 милиона долара. Али све је још у фази пројектовања и прорачуна, — одговара он.
У уговору је такође указано да ће прва фаза пројекта бити реализована већ 2023. године, додаје Владимир Мејерович.
— Да ли ће српски стручњаци лако научити да се користе новим технологијама, — питам ја своје „водиче“.
— Да, све ће бити једноставно. Основни задатак је превести све функције на српски, јер постоје термини који засад немају превод, — објашњава Милош Којић.
Како је Владимир Мејерович рекао, рада на пољу унапређења железничке инфраструктуре има довољно и за Србе и за Русе. Неопходно је извршити делимичну или потпуну реконструкцију многих деоница мреже. Као што су приметили руски стручњаци, стање српске железнице на неким местима је на нивоу техничких достигнућа с краја 19. века. Дакле, и руски и српски извођачи биће ангажовани на модернизацији дотрајалих делова железнице.
Нови школски центар РЖД ради у здању Железничког музеја у Београду, у Немањиној 6.
