Није проблем у Уједињеним нацијама и Савету безбедности, чију реформу траже шефови дипломатија земаља чланица БРИКС-а, већ у чињеници да поједине земље не поштују повељу УН и све оно шта она представља. У међувремену, БРИКС ради на изградњи новог међународног поретка, а од реформе УН зависи да ли ће у њему имати места за ову институцију.

Овако бивши дипломата Бранко Бранковић тумачи потенцијалне последице које би уследиле уколико се не би спровеле одређене промене у раду ове међународне институције.

Шефови БРИКС-а усвојили су заједничку изјаву у којој су, између осталог, изразили подршку реформи УН, са циљем да се претвори у демократичну и ефикасну међународну организацију. Они су навели да је неопходно да у Савет безбедности уђу представници земаља у развоју, како би то тело могло прикладно да реагује на актуелне глобалне изазове и подржи легитимне тежње тржишних економија Африке, Азије и Латинске Америке, са циљем да и оне добију активнију улогу у међународној заједници.

Идеја БРИКС-а да се реформишу Уједињене нације није толико нова, колико је пуно пута понављана, каже Бранковић. Он подсећа да су се и раније јављале одређене идеје о промени, али да то никада није реализовано. Бранковић истиче да су Уједињене нације као такве и даље веома валидне и добре, али да поједине земље чланице, поготово Велике силе, не поштују оно што су саме потписале.

Својевремено се дуго говорило да се, пре свега, мора реформисати Савет безбедности. Ту је увек било свакојаких идеја, каже наш саговорник, и никада није било спорно да би број од десет несталних чланица СБ УН требало, можда, повећати и на двадесет. Ипак су важећа правила установљена доста давно, а данас постоје 193 чланице. Ту, каже Бранковић, није било никаквог спора.

Такође се доста говорило о томе да се повећа и број сталних чланица СБ, при чему има озбиљних кандидата из разних региона, каже Бранковић. Из Азије се као кандидати јављају Јапан и Индија, из Латинске Америке Бразил и Аргентина, из Африке Јужноафричка република и Нигерија… Примера има још, али је и ту начелна сагласност успостављена, у смислу да и ту може доћи до проширења. Међутим, објашњава бивши дипломата, све је стало када је постављено питање да ли би тим новим сталним чланицама Савета безбедности требало дати и право вета.

Е око тога се оних пет земаља које имају право вета нису могле сложити. Лично мислим да ће то бити тешко изводљиво, поготово у овој садашњој међународној констелацији када имате ситуацију у Украјини, на Блиском Истоку, када имате стално неке напетости и у овом тренутку када се постојећи међународни поредак, који је био униполаран, руши. Постојао је само један једини „командант параде“ у лику Сједињених Америчких Држава, потпомогнут једним бројем европских земаља које су, између осталог, одлучили и да бомбардују Југославију, а сада је са тим потпуно готово.

БРИКС неће рат него сарадњу

Бранковић подсећа да је председник Русије Владимир Путин након разговора са председником Кине Си Ђипингом јасно изјавио да БРИКС ради на формирању новог међународног поретка који ће бити базиран на међународном праву. Такво становиште је прихватљиво за све земље Азије, Африке и Латинске Америка, а Бранковић очекује и велики прилив захтева из тих земаља да се придруже БРИКС-у.

Видећемо како ће то све да се развија, али је чињеница да нова политичка снага, нећемо говорити о војној јер се зна какви су војно, већ политичка снага у виду БРИКС-а, не наступа у смислу уласка у конфронтацију са постојећим Г20 поретком. Мој утисак је да БРИКС спрема свој наступ на међународној сцени у циљу отварања дијалога са Г20 и Г7 и стварања тог мултиполарног света. На самиту у јужној Африци су и рекли да, ко жели да буде део БРИКС-а, мора да се бори за мултиполарност, демократију и издизање земаља у развоју из сиромаштва у које су ушле не својом вољом и упркос томе што имају огромне количине природних богатстава.

Министр иностранных дел ЮАР Наледи Пандор на совещании министров иностранных дел стран БРИКС в Нижнем Новгороде –

Путу којим иде БРИКС нема више задржавања, нити га шта може задржати. С једне стране огроман број земаља чека да се тој организацији придружи, док је с друге свима јасно да је мултиполарност једино решење како за економски раст, тако и за мир у свету. Ако све то заживи како треба, Бранковић закључује да се може очекивати чак и раст улоге Уједињених нација у међународним односима, уколико наравно њена повеља и прописана правила буду поштована.

(Спутњик)