Младене Шарчевићу, испред вашег имена нисам ставила „поштовани“ јер ни ви нисте имали поштовања према свим оним родитељима који брижљиво негују, одгајају, и васпитавају децу, те сходно томе и доводе у питање све оно што је потенцијално опасно (својом употребом носи ризик) по тело и здавље њихове деце, родитељима који имају право да се информишу, да питају, и који имају сва права и слободу, а којима сте Ви запретили следећим речима:
„Држава уопште неће бити благонаклона према родитељима који се оглуше о ову обавезу, и они ће сносити санкције међу којима је и она крајња – изузеће из породице“. С обзиром на то да је било речи о вакцинацији, део: „о ову обавезу“, односи се управо на вакцинацију. Ова ваша изјава завршила је у многим медијима, набројаћемо само нека. Дакле, Н1, Блиц, Вести Онлине итд.
Интересантно је да то није изјавио ни министар здравља, ни министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, већ министар просвете, науке и технолошког развоја. Зашто је ова изјава пала на обавезу министра просвете, науке и технолошког развоја да је изнесе, сада није тема, али је интересантно разматрати је.
Тема су последице једне такве изјаве.
Наиме, члан 343, Кривичног закона Републике Србије, каже следеће:
(1) Ко изношењем или проношењем лажних вести или тврђења изазове панику, или теже нарушавање јавног реда или мира, или осујети или значајније омете спровођење одлука или мера државних органа или организација која врше јавна овлашћења,
Казниће се казном затвора од три месеца до три године, и новчаном казном.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено путем средстава јавног информисања или сличних средстава, или на јавном скупу,
Учинилац ће се казнити затвором од шест месеци, до пет година.
Како сте својом изјавом која нити је у складу са Законом, нити је истинита, изазвали панику, нарушили мир и спокојство родитеља који се залажу за добијање тачних информација о течности која се убризгава у тело њихове деце, и који траже право на избор и право на слободу, сматрамо да сте починили кривично дело управо из овог члана 343, Закона о кривичном поступку.
Сматрамо да је неопходно да се у најкраћем року обратите истим оним родитељима којима сте претили, путем истих медија, а све у циљу исправке ових ваших речи односно извињења свима код којих сте изазвали панику, а има их много. У самом нашем покрету, сви родитељи су ужаснути управо због ваше реченице која је изазвала панику.
Надаље, истичемо следеће: ваша изјава, контекст и начин како сте је изнели у јавност, има елемената и претње отмицом детета, то је члан 134 Кривичног Закона Републике Србије, као и Кривично дело одузимање малолетног лица, из члана 191 Кривичног Закона Републике Србије.
Ваша изјава која је дата у неколико наврата, има обележја и кривичног дела из члана 138а став 1 тачка 4: „Ко у току одређеног временског периода: … (4) прети нападом на живот, тело или слободу другог лица, или њему блиског лица… Учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година… Ако је услед дела из става 1 наступила смрт другог лица, или њему блиског лица, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.“
Ако наставите с оваквим изјавама и ако не изађете у јавност и не исправите овакве своје противзаконите, противуставне и накарадне изјаве, бићемо принуђени да против вас поднесемо све неопходне акте, како бисте од стране надлежних били санкционисани и кажњени.
Подсећамо вас да је свака принуда забрањена. Могу вам цитирати чланове и Закона и Устава, и осталих аката, али сматрам да ви то све добро знате, и да је можда неопходније да вам напоменем одредбе Закона о облигационим односима, да је онај ко проузрокује штету, дужан да је надокнади. То даље значи да сви који су било каквим актом, делом… па и медицинским мерама оштећени, имају право на накнаду штете, а с обзиром на то да вакцинација са собом носи ризике и нежељена дејства, од високе фебрилности и неутешног плача, до много тежих стања (то пише на упутству, јер како би се произвођач другачије заштитио), и ако знамо да је држава та која прогони и врши присилу, и ако знамо да ви вашим претњама присиљавате људе, родитеље итд., на овакве инванзивне медицинске методе, тада морате имати на уму да ће и штету сносити управо они који су учествовали и саучествовали у принуди, а тиме и у чињењу, на жалост често ненадокнадиве штете. Та евентуална ненадокнадива штета пада на терет онога ко ју је изазвао – својим чињењем, присилом, налогом… за ту одговорност уопште није битно ко је произвео вакцину нити ко ју је одобрио, нису битни ни тајни подаци о проучавању дејства вакцине нити о резултатима тих истраживања (који се упорно крију од људи), нити о методама на који начин је која вакцина одобрена – за грађанску правну одговорност важно је ко је одговоран за то што је неком убризгана супстанца која сама по себи носи ризике, ЈЕР ТО И ПИШЕ НА УПУТСТВУ ЗА УПОТРЕБУ ТЕ СУПСТАНЦЕ. Уколико закон, држава и министар присиљавају грађане на вакцинацију, и уколико нема ни потписа истих да сносе одговорност, ни пристанка родитеља да се деца вакцинишу (као што нема), јасно је ко је одговоран за потенцијалну штету. Уколико се штета догоди (а догађа се), родитељи имају право на накнаду штете баш онако како то имају родитељи у свим цивилизованим земљама по истом том основу. То истичем јер сте ви изјавили следеће: „Подржао бих оштрије санкционисање родитеља који угрожавају своју децу невакцинисањем, као што је то случај у цивилизованом свету, где се деца одузимају родитељима, у таквим случајевима.“ (Блиц 10. 4. 2018. објављено у 12:24)
Младене Шарчевићу, у том цивилизованом свету који спомињете, држава одавно исплаћује грађанима накнаду штете од последица вакцинације. Треба да знате да је САД, од када је 1986. године донет акт који је влада донела како би се скинула свака одговорност с фармацеутских кућа које производе вакцине (јер су тужбе, изгубљени спорови и накнаде штете били огромни, и већи него сам профит фармацеустких кућа, те такво пословање није више било профитабилно), исплатила преко 4 милијарде долара само на име штете нанете вакцинама! Шта ви мислите, да је у Србији немогуће доказати штету? Да је у Србији немогуће доказати везу између одређених оболења, стања и повреда органа и организма? Ако тежимо тој цивилизацији коју спомињете, онда је заиста време да и тај сегмент цивилизације испратимо, да га следимо и да коначно тражимо накнаду штете, а пре свега одговорност оних који су ДИРЕКТНО ПРОУЗРОКОВАЛИ ТУ ШТЕТУ, ЈЕР, НЕ ЗАБОРАВИТЕ, СВИ УЧЕСНИЦИ, ПА И САМА ДРЖАВА И ЊЕНИ ОРГАНИ, АЛИ И ПОЈЕДИНЦИ САУЧЕСНИЦИ, МОРАЈУ ОДГОВАРАТИ ЗА СВАКУ ШТЕТУ КОЈА СЕ ПОЧИНИ, КАКО СЕ ИНАЧЕ ОДГОВАРА У СВАКОЈ ЦИВИЛИЗОВАНОЈ ДРЖАВИ – како ви рекосте.
То није обична штета. Бол, туга, патња болесне деце и њихових родитеља не може се описати, али могу се описати милионске накнаде за ту штету и може се описати ризик који носи убризгавање течности у тело детета, јер тај опис даје и сам произвођач. И није битно да ли је 1:500.000 или 1:500 битно је да су држава и њени органи налогодавци за убризгавање такве супстанце која са собом носи ризик. Сама та чињеница води нас до одговорних.
Не бих дужила око негативних последица вакцинација, дубоко верујем да их сви већ знају, на крају не морамо ни говорити о негативним последицама било чега, ЈЕР МИ СЕ ЗАЛАЖЕМО ЗА СЛОБОДАН ИЗБОР ПРИЛИКОМ ВАКЦИНАЦИЈЕ, КАО И НА ИНФОРМИСАНОСТ. Међутим, није на одмет споменути статистичке податке, јер бројеви не лажу.
Скоро све аутоимуне болeсти до пре 20 година биле су ретке. Данас имате огроман број деце с улцерозним колитисом, кроновом болести, леукемијом, алергијама итд. Немојмо се заваравати да је медицинска струка сагласна и једногласна у томе да је вакцинација неопходна, и да је сигурна и ефикасна. То није тачно. Постоје лекари, посебно епидемиолози и имунолози, који јасно говоре о томе да вакцина има везе с појавом аутоимуних оболења након хиперстимулације имунолошког система. То што није нађена веза између одређених оболења и повреда, не значи да везе нема и да веза не постоји. Могуће је да постоји интерес да се та веза не разоткрије и да се упорно прикрива, али неће дуго. Постоје вештаци и постоје методе које доводе у везу управо толики нагли скок оболења код деце и одраслих.
Анализирајући вашу изјаву коју сам горе цитирала, може се закључити да је ваша намера несумњиво застрашивање родитеља, као и вршење присиле. То се може закључити и из језичко-логичког тумачења ваше изјаве, самог контекста, вашег држања приликом изјаве, али и из претећег тона. Наиме, најарогантнији део ваше изјаве је управо: „…и они ће сносити санкције, међу којима је и она крајња – изузеће из породице.“ Пре свега, ви нисте ни суд, нити било који орган надлежан за било какво санкционисање, а и само санкционисање није никако у духу заштите деце, нити му је то сврха, ВИ ХОЋЕТЕ ДА САНКЦИОНИШЕТЕ-КАЗНИТЕ РОДИТЕЉА ТАКО ШТО ЋЕТЕ ДЕЦУ ДА ОДВОДИТЕ ИЗ ЊИХОВИХ КУЋА, ДА ИХ ЛИШАВАТЕ ПРАВА НА ЖИВОТ СА СВОЈИМ РОДИТЕЉИМА. По ком то основу и по ком праву? Где вам је упориште за такву накарадну аматерску изјаву? Да ли је предмет и интересовање државе и вас самог кажњавање, малтретирање и шиканирање родитеља, или вам је предмет заштите дете? Ако толико бринете о деци, да ли се бринете за то да им плаћате школовање, школске књиге, прибор, одећу, обућу, храну, тренинге, часове инструмента, часове страног језика? Како то да се интересујете само за обавезну вакцинацију, а да вас није брига шта деца једу, пију итд. Да ли је држава толико богата па се надмеће с родитељима у томе ко је брижнији и ко боље води рачуна о најбољим интересима детета, када истиче да ће о деци боље водити рачуна?, а то значи финансирати све друштвено-економске и образовне потребе детета, плаћати деци скупе часове клавира и других инструмената, часове певања, часове страних језика, спортске тренинге (неретко деца тренирају и по два-три спорта + котизације за такмичења + трошкове пута), трошкове одеће, обуће, трошкове исхране која је понекад, жаргонски речено, најскупљи спорт, јер има родитеља који децу дају најквалитенију храну, органско поврће и воће? Мислите ли да је држава спремна да се финансијски такмичи с родитељима у томе ко боље и више заступа најбоље интересе детета? Ни једна држава није у стању да финансира свако дете за све горе набројано. Чак ни најбогатије државе нису у стању да се у томе такмиче с родитељима. Једино ако је Србија толико богата па може за свако дете да обезбеди боље од родитеља, све брже, јаче, боље… у шта оправдано сумњамо, јер држава ни једну ставку не обезбеђује, нити било шта финансира свим родитељима, а овамо се истиче како ће држава да штити интересе деце. Како да не.
Такође, надовезала бих се на једну нелогичност која се стално у јавности неосновано пропагира, а то је мит о колективном имунитету. Нико не зна ни шта је колективни имунитет и ко га заправо нарушава (ако уопште постоји колективни имунитет). Узмимо за пример чињеницу да се одређен број деце није вакцинисао, јер су родитељи основано довели у питање исправност вакцине (с обзиром да нико не гарантује да се ништа лоше неће десити особи која исту прими) и да се догоди пораст случаја оболелих од заразних болести. По природи ствари, оболеће они који се нису вакцинисали (јер, како се говори, они који су примили вакцину заштићени су, и ти се неће разболети).
С обзиром да у случају „епидемије“ (а питање је ко и како одређује и проглашава епидемију, пошто је то категорија с којом се може и те како манипулисати, а грађанима нису дати ни могућност ни начин да испитају да ли уопште постоји епидемија, и ако постоји, да ли су је изазвали они који су невакцинисани, или су вакцинисани управо ти који преносе заразу, само без видљивих манифестација и симптома на њиховом телу – о овоме су говорили поједини професори, међу којима је и Проф. др Вера Јерант-Патић, која у својој књизи говори управо о томе), долази до пораста оболелих, и да ће оболети они који се нису вакцинисали – поставља се питање ЗАШТО СЕ ДРЖАВА, ПА И МИНИСТАР, БРИНЕ ЗА ТУ ДЕЦУ И ТЕ ОСОБЕ КОЈЕ ЋЕ ОБОЛЕТИ, А НЕВАКЦИНИСАНЕ СУ, КАДА СЕ СВОЈОМ ВОЉОМ НИСУ ВАКЦИНИСАЛЕ? ГДЕ ЈЕ ТУ ЗАШТИТНИ ОБЈЕКАТ? О КОМЕ СЕ БРИНЕТЕ? О ОНИМА ШТО СЕ СВОЈОМ ВОЉОМ НИСУ ВАКЦИНИСАЛИ? Зар није речено да ће држава такве санкционисати, одакле онда та брига за њих? Наравно, наћи ће се неко да каже како држава брине за оне који због одређених аутоимуних болести не могу да се вакцинишу, па су имунокомпромитовани, што је нетачно ЈЕР, НИСУ ИМУНОКОМПРОМИТОВАНИ ЗАТО ШТО СУ ОБОЛЕЛИ ОД АУТОИМУНИХ БОЛЕСТИ (а треба испитати зашто су оболели од аутоимуних болести јер многи аутори, професори, доктори, који доводе у везу адјувансе, тј. појачиваче, међу којима је и склавен који се у комбинацији с вектором „игла у ткиво и крвоток“ повезују с хиперстимулацијом имунолошког система који месецима и годинама након убризгавања сквалена делује на такав начин да провоцира имунитет, те доводи до дефекта на имунолошком систему, како је истакао имунолог др Срећко Сладољев)…
Дакле, НИСУ ИМУНОКОМПРОМИТОВАНИ ЗАТО ШТО СУ НЕСРЕЋОМ ОБОЛЕЛИ ОД АУТОИМУНИХ БОЛЕСТИ, ВЕЋ ЗАТО ШТО ИМ СЕ УКЉУЧУЈУ У ТЕРАПИЈУ ИМУНОСУПРЕСИВИ, А ПРЕ ЊИХ НЕРЕТКО И КОРТИКОСТЕРОИДИ. САМИ ПО СЕБИ КОРТИКОСТЕРОИДИ ОБАРАЈУ ИМУНИТЕТ (то пише на упутству), А О ИМУНОСУПРЕСИВИМА НЕ ТРЕБА ПУНО ГОВОРИТИ, САМО ИМЕ КАЖЕ, ОНИ СЕ И ДАЈУ ДА БИ ОБАРАЛИ ИМУНИ СИСТЕМ ПАЦИЈЕНТА, ЈЕР СЕ СМАТРА ДА ЋЕ УПРАВО ТАКАВ МЕДИКАМЕНТ УМИРИТИ УПАЛЕ ТКИВА И ОДРЖАВАТИ РЕМИСИЈЕ БОЛЕСНИКА.
ТО ДА ИМУНОСУПРЕСИВИ И ИМУНОМОДУЛАТОРИ ОБАРАЈУ ИМУНИ СИСТЕМ ГОВОРИ САМ ПРОИЗВОЂАЧ МЕДИКАМЕНТА, А И САМА СВОЈСТВА И ДЕЈСТВА МЕДИКАМЕНТА ГОВОРЕ У ПРИЛОГ ТОМЕ, КАО ШТО СУ ОБАРАЊЕ БЕЛИХ КРВНИХ ЗРНАЦА (што је понекад толико агресивно да може да доведе до леукопеније, када бела крвна зрнца падну испод минимума, и таквој особи сметају и најбезазленији патогени, па према томе не можемо ни кривити било кога у колективу, имунокопромитованим болесницима смета много тога, сметају им и патогени против којих не постоје вакцине, за њих је неретко опасно и да изађу из својих домова, те их понекад изолација спашава), А МЕДИЦИНСКА СТРУКА ВРЛО ДОБРО ЗНА ДА ЈЕ ПАД БЕЛИХ КРВНИХ ЗРНАЦА УЈЕДНО И ПАД ИМУНИТЕТА ЈЕР НЕМА ВОЈСКЕ КОЈА ЋЕ ДА БРАНИ ТЕЛО, ОДНОСНО ВОЈСКЕ НЕМА ДОВОЉНО. СТРУКА ВРЛО ДОБРО ЗНА ДА ЈЕ ОНАЈ КОМЕ ПАДНЕ ИМУНИТЕТ (изазван медикаментима) НАЈПРИЈЕМЧИВИЈИ ЗА РАЗНЕ ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ, ЈЕР МУ УПРАВО ТИ МЕДИКАМЕНТИ НЕ ДОЗВОЉАВАЈУ ДА СЕ НА АДЕКВАТАН НАЧИН ТЕЛО ИЗБОРИ НЕ САМО ОД ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ, ВЕЋ И ОД ПРЕКАНЦЕРОЗНИХ ЋЕЛИЈА, ПОТЕНЦИЈАЛНО КАНЦЕРОГЕНИХ ЋЕЛИЈА, ВИРУСА, ГЉИВИЦА, БАКТЕРИЈА И ЊИХОВИХ КОМБИНАЦИЈА И МУТАЦИЈА.
ОСОБЕ С АУТОИМУНИМ ОБОЛЕЊИМА, КОЈЕ СУ НА КОНВЕНЦИОНАЛНОЈ ТЕРАПИЈИ, ИМУНОКОМПРОМИТОВАНЕ СУ САМИМ МЕДИКАМЕНТИМА, И АКО ЈЕ ДРЖАВА И СТРУКА ОДРЕДИЛА ДА СЕ ОД АУТОИМУНИХ ОБОЛЕЊА „ЛЕЧЕ“ ТАКО ШТО ЋЕ ИМ СЕ УВЕСТИ ИМУНОСУПРЕСИВИ, ДРЖАВА МОРА ДА РАЧУНА С ТИМ ДА ПРАВО ТИХ КОЈИ НЕ МОГУ ДА СЕ ВАКЦИНИШУ (јер су имунокомпромитовани дејством медикамената) НИЈЕ НИШТА ВЕЋЕ ОД ПРАВА ОНИХ КОЈИ НЕ ЖЕЛЕ ДА СЕ ВАКЦИНИШУ (јер постоји опасност од негативних последица које сам произвођач означава), ЈЕР ПРОЦЕНАТ МОГУЋИХ НЕЖЕЉЕНИХ ДЕЈСТАВА КОД ОНИХ КОЈИ СУ ИМОНОКОМРОМИТОВАНИ НИЈЕ НИШТА МАЊИ ОД ПРОЦЕНТА МОГУЋИХ НЕЖЕЉЕНИХ ДЕЈСТАВА ОНИХ КОЈИ НЕ ЖЕЛЕ ДА СЕ ВАКЦИНИШУ, А ДРЖАВА И МИНИСТАР ИХ ПОД ПРИНУДОМ ТЕРАЈУ НА ТО ДА БИ СЕ ЗАШТИТИЛИ УПРАВО ОНИ КОЈИ НЕ МОГУ ДА СЕ ВАКЦИНИШУ И КОЈИ СУ ИМУНОКОПРОМИТОВАНИ.
ЗАШТО ЈЕ ПРАВО ИМУНОКОМПРОМИТОВАНОГ ЈАЧЕ И СНАЖНИЈЕ ОД ПРАВА ЗДРАВОГ ЧОВЕКА, КАДА ПОСТОЈЕ ЈЕДНАКЕ ШАНСЕ ДА СЕ ДЕСИ ШТЕТА, И КОД ЈЕДНИХ И КОД ДРУГИХ? ОСОБА КОЈА ЈЕ ИМУНОКОМПРОМИТОВАНА ИМА ЈЕДНАКЕ ШАНСЕ ДА СЕ ЗАРАЗИ КОЛИКО ЗДРАВА ОСОБА ИМА ШАНСЕ ДА СЕ НАЂЕ У ОНОЈ СТАТИСТИЦИ ЈЕДАН ОД… И ДА ПРЕТРПИ НЕГАТИВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ВАКЦИНАЦИЈЕ. С ТИМ У ВЕЗИ МОРА ПОСТОЈАТИ ПРАВНИ ЕКВИВАЛЕНТ ИЗМЕЂУ ПРАВА ЈЕДНОГ И ПРАВА ДРУГОГ, ЈЕР АКО ИМУНОКОМПРОМИТОВАНА ЛИЦА (ДЕЈСТВОМ МЕДИКАМЕНАТА КОМПРОМИТОВАНА) ИМАЈУ ПРАВО НА ЗАШТИТУ, ТУ ЗАШТИТУ НЕ МОГУ И НЕМАЈУ ОБАВЕЗУДА ЈОЈ ПРУЖЕ ОНА ЛИЦА КОЈА ТАКОЂЕ ИМАЈУ РИЗИК ОД ДОБИЈАЊА ОДРЕЂЕНИХ ОБОЛЕЊА УСЛЕД ВАКЦИНАЦИЈЕ, И ТО МОЖДА БАШ ТИХ АУТОИМУНИХ ОБОЛЕЊА ОД КОЈИХ БОЛУЈУ ЛИЦА ЗБОГ КОЈИХ СЕ СВИ НАВОДНО МОРАЈУ ВАКЦИНИСАТИ. ОВАЈ ЗАЧАРАН КРУГ ЈЕ МОЖДА И ОДГОВОР НА ПИТАЊЕ ОДАКЛЕ ТОЛИКО МНОГО АУТОИМУНИХ ОБОЛЕЊА.
ДАКЛЕ, ПРИНЦИП ЕКВИВАЛЕНТНОСТИ СЕ МОРА ПОШТОВАТИ. Ово би лепше и боље објаснио декан Правног факултета у Новом Саду, Проф. Др Бранислав Ристивојевић, који јасно образлаже принцип еквивалентности у праву.
Надаље, истакла бих и следеће:
Центар за социјални рад, без налога суда не сме и не може да одузима децу, а суд може једино након спроведеног доказног поступка, уз брижљиву и савесну оцену доказа, поштујући начело самосталности суда као и свих других начела, да донесе такву пресуду. За поступак одузимања детета неопходно је доказати да је дете занемарено, а занемаривање детета треба људски тумачити, језички, логички, систематски, јер ни у једном једином документу не стоји да је невакцинација=занемаривање.
Дефиниција занемаривања детета у складу с општим протоколом заштите деце од злостављања и занемаривања детета, који је донела влада 2005. године., каже следеће: „Занемаривање представља пропуштање пружаоца неге, родитеља, односно друге особе која је преузела родитељску обавезу, односно одговорност да негује дете чак и током краћег времена, да обезбеди развој детета у свим областима здравља, образовања, емоционалног развоја, исхране, смештаја и безбедних животних услова, а у оквиру разумно расположивих средстава породице или пружаоца неге, што изазива, или може с великом вераватноћом нарушити здравље детета или физички, ментални, духовни, морални или друштвени развој“.
Овако дефинисање занемаривање детета значи да невакцинација детета није занемаривање детета, а ако имамо у виду сва нежељена дејства вакцинације (која је сам произвођач написао), онда је јасно да се занемаривање детета и небрига према детету може приписати управо оним родитељима који неупитно вакцинишу своју децу. Такође, доводи се у питање и одговорност и лекара и свих других (поред државе и њених органа), јер статистика и бројеви не лажу када говоримо о последицама вакцинације (то истичем јер управо о негативним последицама говори и сам произвођач).
Као што видите, Младене Шарчевићу, за ваше изјаве не постоји упориште ни у праву, ни у етици. Ваша изјава и циљ не могу правно егзистирати у овом правном систему.
Захтевамо да изађете у јавност и да исто тако дрчно дате изјаву којом ћете исправити оно што сте изговорили јер сте изазвали панику, немир и неспокојство међу родитељима, али и међу другим грађанима.
Такође, ви и други појединци вршите разноразне притиске на др. Јовану Стојковић која је борац, лидер, и по многима будући фактор број један, једна неокаљана, високоморална, брижљива мајка и супруга, која са својом дипломом и дипломом свог супруга може да оде где год хоће, и свуда у свету ће бити призната јер је професионалац, психијатар, а у Србији желе да јој одузму лиценцу. У свакој нормалној цивилизованој држави (како ви рекосте, цивилизацијској држави) такви лидери се поштују, та енергија и неисцрпна снага, борба и храброст се поштују, јер не можемо говорити ни о праву на рад, ни о праву на стицање права својине, АКО СЕ ОНО ОСНОВНО ЉУДСКО ПРАВО НЕ ПОШТУЈЕ, НАИМЕ, ПРАВО НА СЛОБОДУ. Ми смо само брижни родитељи који желе да бирају шта ће да се убризга у тело наше деце, родитељи нису никакви антивакцинаши, већ борци за права на слободан избор. Нама не смета што други желе да се вакцинишу.
Имамо право да бирамо шта ће да се сипа у наша тела, и у тела наше деце, врло једноставно. За вакцину нам нико никакву гаранцију не даје, а право на гаранцију имамо када купујемо фрижидер, веш машину итд. Да ли би ико икада купио усисивач, а да на декларацији стоји да тај усисивач самим уношењем у кућу, може да изазове пожар, да може да експлодира, да може да изазове ненадокнадиву штету, и да за све то произвођач не сноси никакву одговорност, да ће та штета годинама бити све већа и да ће управо власник тог усисивача читав живот финансирати трошкове око тог истог усисивача? Нико никада не би био потрошач нити конзумент било ког производа за који произвођач тврди да може да изазове негативне последице, јер нисмо купили производ и нисмо конзументи неке супстанце зато да би нам било горе и да бисмо сносили штету, већ да би нам било боље.
Медицина и имунизација нема за сврху да начини штету (потпуно здравом детету) већ има за циљ да омогући квалитетнији живот. Још је Хипократ говорио о принципу, primum non nocere, тј. пре свега не смемо нашкодити. Далеко смо ми од тог принципа, изгледа да су неки виши циљеви прецртали овај свети принцип.
Било како било, свако има неке своје циљеве и задатке, не знамо који је ваш, али знамо који је наш, а то је да се боримо за нашу децу, јер наша деца су, сама реч каже, наша, и ми имамо сва права да се питамо шта је то што се убризгава у њихова тела, а свака присилна медицинска мера, међу којима је и игла, представља кривично дело, злочин. На безакоње, злочин, присилу, никада нећемо бити имуни, за то имунизација не постоји нити ће икада постојати. Свака присила носи са собом одговорност, за то свако мора да сноси последице, а време нечовечног поступања, логора, принуде, уцене и безакоња је иза нас, ово је доба демократије, бар тако кажу они који су вас ту поставили.
У Новом Саду,
- 4. 2019. године
Адвокат Милина Дорић
