Ко је пратио последње излагање најкорумпиранијег градоначелника у историји Новог Сада, Боре Новаковића, а напомињем да због спорог му и отежаног мисаоног процеса то није лако, могао је приметити неколико ствари.
Прво, на мети Боре Солунца налази се Слободан Милић звани Боцара, саветник Милоша Вучевића. Друго, подробнијом анализом изнетог, Боцари се замера следеће: што гради, што је успешан у томе и што је политички активан. Озбиљни грехови, сложићете се!
Пре би се рекло да Новаковићу, који се масно уграђивао не само у постојеће, него и у непостојеће послове што је светски преседан (случај: мочвара уместо базена, крекет жаба уместо граје купача) недостају она “златна времена” када су на фантомским пројектима и предимензионираним фактурама жути пајташи пустошили градски буџет, остављајући њему увек довољно кајмака.
Пропали социолог лепљивих прстију живи је доказ да није важно шта се прича, већ ко прича: мање би било лицемерно да сатаниста прича о хришћанству, педофил о правима деце, касапин о веганству, него да овај некрунисани шампион корупције наводно указује на исту.
Боцара поштено гради – омогућава људима кров над главом. Плаћа редовно и уредно плате и трошкове радницима. Плаћа све што треба граду и држави.
Наспрам њега, налази се човек који током шетње центром града мора да носи качкет и наочаре за сунце, како би полумаскиран избегао салве увреда ојађених грађана.
Чудно је да се тај и такав позива на правну државу: да је држава до краја правна, он би се јавности обраћао искључиво писмом које би током посете у Митровици уручивао свом адвокату.
Због силних милиона које је отео Новосађанима, верујем у реализацију тог исхода брзо. А, до тада, пси лају…
Томо Ловрековић
