Један енглески новинар, дописник из Бурског рата, изазван писањем београдских новина, објавио је увредљив текст о Србима
Од 1899. до 1902. године Енглеска је на југу Африке водила рат са Бурима, потомцима холандских и француских досељеника. Симпатије Србије биле су на страни Бура, који су ем били на својој земљи, ем слабији. За њих се навијало у кафанама и у новинским коментарима, а на Енглеску је бацано дрвље и камење.
Један енглески новинар, дописник из Бурског рата, изазван писањем београдских новина, објавио је увредљив текст о Србима. Војислав Танкосић, тада млади официр, зарекао се да ће енглеског новинара због тог текста кад-тад ишамарати. Лондон је и у оно време био далеко од Београда, и све би остало на празној претњи, да случај није удесио да Енглез послом крене у Истанбул „Оријент експресом“.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Воз је у Београд стигао ујутру, и ту се задржао неколико сати да би путници могли да разгледају престоницу мале балканске земље. Танкосићу, кад су му то јавили, није требало много да Енглезу уђе у траг. Нађе га у „Грчкој краљици“, кафани на крају Kнез Михаилове улице, упадне као фурија и забезекнутог странца заиста ишамара као што се зарекао. „
- Па други пут пази како пишеш! – рекао му је, наравно на спском. Изроди се скандал, жандарми уплашеног енглеског новинара отпрате до железничке станице, а чаршија почне да кити и испреда легенде…
Војислав Танкосић снабдео је пиштољима, бомбама и отровом Гаврила Принципа, Недељка Чабриновића и Трифка Грабежа. Погинуо је 1915. године. А Енглез је оставио новинарство и ушао у политику. Његово име било је Винстон Черчил.