Аутогол или помно испланирани потез, свеједно. Гашење „Фејсбука“ и „Инстаграма“ који је у његовом власништву, на неколико сати, донело је човечанству два поразна сазнања.
Прво, да зависност од друштвених мрежа није ништа мања него она од класичних порока, алкохола, дроге, коцке. Друго, да „лепак“ који везује чланство и омогућава комуникацију на мрежама нису ни заједничка интересовања, нити окупљање око истог циља, а понајмање алтруизам, него – мржња.
Реакција корисника на привремени нестанак „Фејсбука“ била је шаролика, а једна од крајности било је гашење на десетине профила у знак протеста. Велики маг „Фејсбука“, извршни директор Марк Закерберг, можда није планирао да закључа мрежу да би корисницима показао колико им је неопходна, али је доказао да је мобилизација људи уз помоћ мржње и подела део дугорочне пословне стратегије.
Подстицање подела и политичких немира у самој је сржи „Фејсбука“ и „Инстаграма“, тврди узбуњивачица Френсис Хоген, бивша службеница „Фејсбука“. Она истиче да мреже нису искрене у борби против дезинформација, чиме наносе зло, посебно тинејџерима.
Астрономски профити важнији су од безбедности корисника, истиче Хогенова. Лидери мрежа знају како да их учине безбеднијим, али одбијају промене, пошто би са њима изгубили и гигантске зараде.
На оптужбе Хогенове да су мреже и те како свесне штете коју наносе менталном здрављу најмлађих корисника, Закеберг одговара да је „тврдња да због профита намерно гурамо у мрежу садржај који људе чини беснима, дубоко нелогична“. У ствари, оно што заиста пркоси свакој логици јесте чињеница да је виртуелно постало замена за реално и да његово ускраћивање човек доживљава као смак света.
