Укупно 11 изборних листи, од чега 5 мањинских, надметаће се на предстојећим парламентарним изборима у Црној Гори. Листи Социјалиста, коју је предводила Снежана Јоница, бивша потпредсједница СНП, Државна изборна комисија и Уставни суд Црне Горе одбили су да верификују мањински статус испред националне заjеднице Југословена. Мањинска листа кроз позитивну дискриминацију ослобођена је обавезе преласка изборног цензуса од 3%.
Кључ у рукама СДП-а?
Прије неколико дана агенција ЦЕДЕМ, у јавности препозната као блиска режиму Мила Ђукановића, објавила је истраживање по коме ће будућа влада зависити од подршке СДП-а. Ријеч је о есктремно прозападној партији, која се у коалицији са Ђукановићевим ДПС-ом налазила пуних 19 година, од 1997. до 2016. године. Током актуелног мандата СДП је чешће био близак опозицији, него бившим партнерима. У почетку су заједно са остатком опозиције бојкотовали рад парламента, на више локалних избора изашли су у коалицији са Демосом Миодрага Лекића, кандидатом уједињене опозиције на предсједничким изборима 2013. године.
Ипак, током последње четири године СДП је знао да стане каткада и на страну режима, као, рецимо, у априлу 2017, када су њихови посланици гласали за приступање НАТО пакту. Такође, у децембру прошле године, посланици СДП-а подигли су руке и за спорни Закон о слободи вјероиспојести. Кредибилитет ове партије озбиљно је урушен недуго након повлачења дугогодишњег лидера Ранка Кривокапића у корист Драгиње Вуксановић. У почетку је изгледало да персонална промјена на врху може чак и подићи рејтинг партије, Вуксановићева је као предсједнички кандидат на изборима 2018. године освојила солидних 8,8%. Међутим, када се прошле године у јавности се појавио снимак, у коме је Ненад Вујошевић, секретар државног тужиоца, оптужио свог шефа Ивицу Станковића (супруга Драгиње Вуксановић) да је узимао мито од у Лондон одбјеглог бизнисмена Душка Кнежевића, рејтинг СДП-а пао је на границу цензуса. У недавном гостовању на телевизији, Рашко Коњевић, бивши министар унутрашњих послова и финансија у Ђукановићевим владама, сада други на изборној листи СДП-а, изјавио је да послије избора они планирају “да разговарају са ДПС-ом ако прихвате принципе њихове политике”.
Опозиција незнатно јача од режима
Анкета ЦЕДЕМ-а СДП-у је ипак дала 4,2%. Владајућем ДПС-у по истом истраживању повјерење би поклонило 35,3%, а њиховим традиционалним коалиционим партнерима фракцији Социјалдемоката, Бошњачкој странци, албанским и хрватским странкама око 11,7%. То значи да коалиција, која је у претходном мандату конституисала власт, сада може да рачуна на тек 47% подршке. На страни опозиције најјача снага је коалиција “За будућност Црне Горе”, коју предводи професор Здравко Кривокапић, са 24,7%, слиједе Демократе Алексе Бечића са 16,5%, те фракција УРА, која би могла да рачуна на око 6,6% подршке бирача. Ове три опозиционе листе су за око 0,8% јаче од актуелне владајуће коалиције.
Испливале слабости опозиције
Поред тога што је показало пад повјерења у власт, истраживање ЦЕДЕМ-а открило и слабости црногорске опозиције, због којих пад режима Мила Ђукановића и даље неизвјестан. Према ЦЕДЕМ-овом истраживању чак 49,6% грађана је незадовољно радом владе Душка Марковића, свега 27,1% је рад владе позитивно оцијенило, а 23,3% није имало став о овом питању. Једино објашњење овог црногорског феномена, како влада о којој позитиван став има тек мало више од четвртине грађана није сигуран губитник избора, јесте да постоји и велико неповјерење и у опозицију.
Да су досадашњим опозиционим лидерима грађани дубоко незадовољни, показао је још један сегмент ЦЕДЕМ-ове анкете. Најбоља оцјена припала је професору Здравку Кривокапићу, који је до прије пар недеља био далеко од политике. У својим јавним наступима професор Здравко Кривокапић је демонстрирао помирљиву и пристојну реторику и на њој очигледно стекао брзу популарност. Нажалост, професор Кривокапић је буквално једино ново лице у политици на све три опозиционе листе. Да су опозиционе странке и коалиције показале барем мало више сензибилитета према преференцијама својих потенцијалних гласача у погледу отварања простора за нова лица на изборним листама, вјероватно би и подршка бирача била већа за неколико процената. Можда таман колико треба за нову владу без СДП-а.
Корона и скандалозни спискови
Ипак, најмање два фактора могу у великој мјери компромитовати чак и најпрецизнија истраживања јавног мњења у случају Црне Горе. Прво, ови избори пролазе у вријеме пандемије корона вируса и немогуће је претпоставити који ће се проценат грађана због тога конкретно поколебати да изађе на гласање. Такође, није могуће ни предвидјети како ће се нејасне мјере санитарне и здравствене заштите одразити на одзив бирача, а ту је и противуставна одлука којом се обољелим од КОВИД-19 одузима бирачко право.
Друго, можда још изразитији проблем који може утицати на поузданост анкета је скандалозни бирачки списак. Наиме, за последњих 14 година број становника у Црној Гори се усљед исељавања и економских миграција реално се смањивао. Према истраживању Светске банке, Црну Гору је напустило чак 20% популације, док је британска амбасада направила процјену да Црну Гору напушта око 3000 грађана годишње. Међутим, број регистрованих бирача за последњих 14 година порастао је за чак 54.000, односно око 11%. У рубним општинама уз границу са Албанијом и тзв. државом Косовом број регистрованих бирача већи је чак и од укупног броја становника. У тих 6 општина: Плав, Рожаје, Гусиње, Петњица, Улцињ и Тузи, владајући ДПС и коалициони партнери редовно добијају преко 90% подршке изашлих бирача. Индикативно је да опозиција није поклонила посебну пажњу овом феномену и пристала да изађе на изборе уз скандалозне бирачке спискове.
Једна афера потребна за “велики прасак”
До избора је преостало десетак дана, а јавност и даље чека најављене компромитујуће снимке предсједника Ђукановића, које мјесецима из Лондона обећава одбјегли бизнисмен Душко Кнежевић. Прије неколико дана Кнежевић је волшебно скинут са црвене Интерпол потјернице по оптужници Црне Горе и у овом тренутку може знатно лагодније да пусти снимке којима режиму пријети. До сада су Кнежевићеви снимци неколико пута узбуркали домаћу јавност. Први пут, када је Славољуба Стијеповића, бившег градоначелника Подгорице и актуелног шефа Предсједничке администрације, приказао како узима коверту за 97.000 евра мита, као и у горе поменутом случају , када је објавио снимак разговора, у коме Ненад Вујошевић оптужује врховног државног тужиоца Ивицу Станковића да је узимао новац од Кнежевића.
Поред Кнежевића, компромитујуће снимке о владајућем режиму могуће је очекивати и из мистериозних извора који су током прошле године послали јавности телефонске разговоре Ђукановићевог савјетника и човјека од великог повјерења Милана Роћена, те почетком године високих функционера служби безбједности Зорана Лазовића и Душка Голубовића. Изгледа да је управо још једна опипљива афера то што треба да би се у Црној Гори догодио “велики прасак” и са политичке сцене послије више од три деценије нестао режим Мила Ђукановића.
