Историјска одлука којом је Доналд Трамп започео свој председнички мандат о суспензији Агенције САД за међународни развој, односно УСАИД, затекла је оне који нису довољно дубоко посматрали позадину политичких дешавања.

Гашење ове агенције представљено је не само као корак ка стабилизацији америчког буџета и елиминацији непотребних расхода, него и као потпуну промену унутрашње политике и спољње, односно ресет на традиционалне вредности и суверенистичку политику, у чему је огромну улогу имала ова злогласна агенција под контролом демократа. Ипак стварна прича око гашења УСАИД крије се у нечем много већем – Агенција је обавила свој посао у оној мери у којој је то било могуће, и време је за прелазак на софистицираније и невидљивије методе глобалног утицаја, где уместо УСАИД-а на сцену ступа Палантир Технологија.

УСАИД је деценијама био полуга америчког утицаја широм света. Ова агенција је за јавност финансирала демократске процесе и „подстицање грађанског активизма“, развијање друштва у складу са западним вредностима, али у пракси њихово деловање се сводило на регрутацију и финансирање цивилног сектора западних служби кроз НВО које су промовисале све џендер идеологију, феминизам, ЛГБТ, Воук и сваку другу антидржавну и антинационалну агенду, и уједно радила на слабљењу суверенизма, што је у крајњем процесу доводило до дестабилизација и рушења непослушних влада широм света.

Ова стратегија је функционисала дуго, али у савременом добу дигиталне комуникације, њена ефикасност је значајно опала. Владама које су биле мета оваквог деловања постало је лако да трагове новца повежу са страним утицајем, што је довело до дискредитације читавих НВО сектора у многим земљама. Оно што је својевремено представљано као безазлено удружење које помаже развој грађанског друштва, постало је основни непријатељ сваке суверене државе. Истовремено, појавила се нова потреба – уместо класичног теренског рада, потребан је модел који ће омогућити неупадљиво управљање протестним покретима, друштвеним кризама и медијским наративима без да делује присутан и остави било какве трагове.

Palantir Technologies је управо то – будућност глобалног утицаја. За разлику од УСАИД-а, који је функционисао кроз грантове и директно финансирање НВО, Палантир користи напредну анализу података за предикцију или обликовање политичких процеса у реалном времену. Палантир-ова Готам платформа омогућава анализу огромних количина података прикупљених из различитих извора – друштвених мрежа, банковних трансакција, интернет претрага, па чак и геопросторних података.

Уз све то, Палантир може идентификовати потенцијалне активисте, пратити њихове јавне комуникације (али с обзиром да се већ користи у војним и обавештајним круговима, између осталог ЦИА, МИ6, НАТО, извесно је да може и приватну комуникацију), анализирати трендове на друштвеним мрежама и прецизно предвидети које групе људи су најподложније мобилизацији. За разлику од самопрепоруке које су подразумевале да су активисти спремни на сваки вид деловања и издаје сопствене земље због новца, Палантир може пронаћи људе који не морају под обавезно бити издајници, већ лојални и одани сопственој земљи али кроз одређене алгоритме који стварају трендове и уз предикцију да се усмеравају ка циљу оних који користе услуге ове компаније.

Алгоритми Палантира-а, попут савршено програмираног механизма, усмеравају информације ка циљним групама са прецизношћу хируршког ножа, користећи персонализоване дигиталне кампање које у човеку буде осећај да је управо он тај који је дошао до некакве „истине“, да је схватио…

Усавршени, заправо савршени системи ове платформе анализирају друштвене мреже, праћењем претрага, комуникација и навика корисника, како би формирали индивидуалне профиле – знају ко сте, шта мислите, на шта сте осетљиви и шта ће вас највише погодити. Свака објава, сваки текст, сваки видео који вам се појави у фиду, није случајан, већ пажљиво осмишљен да побуди управо ону реакцију која је потребна да бисте постали део унапред дефинисаног наратива. И то није фикција, теорија завере или научна фантастика, то је управо оно што свакодневно видимо да се дешава. Свакоме од вас се десило да причате о једној ствари, и да већ следећег тренутка алгоритам огласа вам понуди читаву палету производа које сте помињали. Е сада замислите то не као софтвер за рекламе, него као савршено војно оружје!

Преко мрежа ботова, аутоматизованих налога и читавих дигиталних легија које изгледају као „обични људи“, Palantir може симулирати „органско“ ширење политичких порука. Само у случају протеста и блокада које се тренутно одвијају свакодневно видимо употребу сличних софтвера, али који не користе могућности о којима је реч у овом тексту. Неће бити потребе за мобилизацијом десетина хиљада људи и исто толико хонорара, довољан је низ аутоматизованих порука, координисаних хештегова, „спонтаних“ објава и лажних вести које ће преко ноћи претворити ничим изазвано незадовољство у национални револт.

Јавност ће помислити да се побуна рађа у срцу народа, док у стварности она настаје у серверима, дигиталним центрима и кодовима који хладнокрвно управљају друштвеном динамиком. Корисници ће уверено тврдити да су сами дошли до својих ставова, док у стварности немају појма да су њихове мисли одавно предвиђене, обликоване и искоришћене за циљеве далеко изван њиховог разумевања. Што је најсмешније те „сопствене ставове“, што и тренутно можемо да видимо, не могу да дефинишу, још мање да их одбране, али утицај мрежа и читавог друштва га задржава да што дуже опстане, чак до испуњења циља – ког такође није свестан и не зна ни шта је! Јел звучи познато?

Поред тога, Палантир омогућава праћење токова новца, идентификацију финансијских мрежа и детекцију потенцијалних опасности за глобалну агенду САД. Уместо да новац директно иде НВО-има, финансирање се може вршити преко криптовалута, краудфандинг платформи (што се константно дешава већ у појединим организацијама у Србији, као што је Крени-промени, или Еко стража) или чак прикривених корпоративних донација. Што наравно подразумева да су људи на терену потребни, али не у оном обиму који је до сада постојао.

Оно што Палантир чини посебно опасним јесте његова способност да у реалном времену прилагођава стратегију. Ако алгоритми покажу да одређена протестна акција не добија довољну подршку, систем може променити приступ, циљати друге демографске групе или модификовати поруке тако да изазову жељену реакцију.

Palantir већ користе највеће америчке обавештајне и војне структуре. Пентагон га користи за анализу података са бојног поља, ЦИА за обавештајне операције, ФБИ за предиктивно полицијско деловање. У цивилном сектору, компаније попут Morgan Stanley и JPMorgan Chase користе га за анализу финансијских ризика.

Овакав модел је неупоредиво бржи, ефикаснији и економичнији од класичних метода које је користио УСАИД. Трамп, као бизнисмен, савршено разуме предност оваквог приступа – он није заинтересован за дуготрајне политичке пројекте који исцрпљују амерички буџет, већ за методе које дају резултате са минималним улагањем.

Гашење УСАИД-а није случајно. То је димна завеса, припрема за нови облик глобалног утицаја, где уместо класичне дипломатије и политичког активизма сада на сцену ступа високо напредна технологија предвиђања и управљања кризама. За разлику од традиционалних метода, Palantir не делује као савршени тајни агент, без трага, без документа, интелигентан а неухватљив, као дигитални дух.

Свет улази у доба где подаци постају ново оружје, а они који их контролишу – управљају судбином држава. Палантир је већ ту, а његова улога тек почиње да се открива. УСАИД је био јасан знак америчког присуства, а Палантир ће бити дух у машини, невидљива рука која ће обликовати свет по мери оних који њиме управљају.

Весна Веизовић / Васељенска