На списак земаља које су повукле признање тзв. Kосова уписана је још једна. То је укупно десета држава која је одлучила да промени своју одлуку, а на листи је коју Србија још није обелоданила.
Ову информацију потврдио је министар спољних послова Ивица Дачић, најављујући да ће Србија интензивирати дипломатску акцију око отпризнавања лажне државе. То је уједно и одговор Београда на потезе Приштине која крши све договоре и споразуме, а посебно Вашингтонски документ који подразумева да неће подносити захтев за пријем у међународне организације.
Уместо да „замрзну“ те иницијативе, премијер привремених приштинских институција Аљбин Kурти и чланови његовог кабинета последњих месеци разлетели су се по свету, покушавајући да се домогну чланских карата које им ни по једном критеријуму не припадају. А, врхунац је било подношење апликације за пријем у Европску унију, што ће бити и својеврстан испит за чланове „клуба 27“. Шпанија се већ овим питањем огласила, истакавши да неће подржати апликацију.
Сви ови покушаји да се домогне места у некој од европских и светских организација, не замагљују главни циљ Приштине – столица у Уједињеним нацијама коју константно циљају. То се чак помиње и у немачко-фрацуском плану за дијалог Београда и Приштине, а што је наша земља одбила. И поред подршке коју Албанцима пружају западне силе, место у УН, по свему судећи, превелик је залогај, посебно због дипломатске офанзиве коју спроводи Београд.
Чак и да којим случајем светски парламент одлучи да сада гласа о пријему лажне државе, бројке су на страни Србије. Тренутни биланс показује: од укупно 193 чланице УН, 105 не признаје лажну државу, а 88 признаје (од којих пет држава и поред признања, не гласа у корист Приштине када су у питању апликације за чланство у организацијама). Да би неко ушао у Уједињене нације потребна је двотрећинска већина. Гласа се по принципу једна држава – један глас, па на Ист Риверу исту снагу имају светске силе и мале земље.
На питање зашто још нису објављена имена оних који су се одлучили да повуку признавање, Дачић је рекао:
– Прво, поштујемо њихов став и не желимо да их излажемо неком притиску и од Приштине, а нарочито од њених савезника. Морамо да будемо пажљиви. Друго, ми смо Вашингтонским споразумом преузели обавезу да застанемо са иницијативом отпризнавања и хтели смо да покажемо да се држимо оног што смо потписали. Ипак, Приштина то не ради. Разлика у односу према преузетим обавезама је суштинска и сви који посредују добро знају ко је озбиљан партнер, а ко лажов.
Према сазнањима, међу државама чије имена још чувамо у тајности, налазе се афричке, земље карипског региона и Тихог океана. Међу њима има и држава које су утицајне у својим регионима и могу изазвати домино ефекат нових отпризнавања тзв. Kосова.
Иначе, до потписивања Вашингтонског споразума, у септембру 2020, којим се Приштина обавезала на мораторијум за подношење кандидатура за међународне организације, а Београд да ће застати са лобирањем за отпризнавања, чак 18 земаља преиначило је своју првобитну одлуку о статусу Kосова. Од маја ове године, када су из Приштине поднели захтев за чланство у Савету Европе, на адресу Београда стигле су ноте још десет држава да повлаче признавање. То значи да је у последњих неколико година чак 28 држава променило свој став о KиМ, а биће их још.
На списку 18 држава које су до потписивања Вашингтонског споразума повукле признавање Kосова налазе се: Сијера Леоне, Суринам, Того, Гана, Науру, Унија Kомора, Сао Томе и Принципе, Гвинеја Бисао, Бурунди, Либерија, Лесото, Гренада, Мадагаскар, Kомонвелт Доминика, Папуа Нова Гвинеја, Соломонска Острва, Палау и Централноафричка Република. Приштина је покушала да прогура информацију да се Палау опет предомислио, али то није било тачно.