На пријему код Светозара Маровића, тадашњег председника Србије и Црне Горе, између осталих, гости су били патријарх Павле и Кофи Анан. Током вечере, у време поста, за патријарха су били сервирани риба, хлеб и поврће. Кад је све завршио имао је салвету испред себе на којој је било око двадесетак мрвица. Он је тихо, не обраћајући пажњу на оно што се дешава око њега, сваку мрву покупио и појео.
Кад је завршио, упитали су га шта то ради, а он је одговорио да сваки пут тако једе и испричао шта је мрва хлеба за сваког човека и шта значе у односу на поштовање човека, живота, оних који немају.
– Не знате ви децо моја шта значи глад и колико је деце широм света гладно, а ми бацамо хлеб поред стола и у контејнере. Некима оне представљају живот и наду, а ми их се тако лако одричемо. Сетите се сваки пут гладне деце широм Африке и света када видите мрвице поред стола – рекао је тада патријарх Павле, а гости су били у шоку и замишљени због ових речи, прича саговорник.
Да је његов однос према хлебу и мрвицама заиста био такав потврдили су и манастиру Грачаница у коме је патријарх боравио. Он би сваки пут грдио монахиње због просипања хлеба поред стола.
Архимандрит Јован Радосављевић у књизи „С патријархом Павлом кроз живот“ објаснио је откуд толико поштовање покојног патријарха Павла према храни и од кога је то научио.
Наиме, он је од оца Јакова Арсовића научио како се према храни треба опходити са поштовањем и да не треба ништа остављати поред тањира, а да просуто треба покупити.
– Једном приликом грицкао сам кору хлеба, а оно што је загорело оставио сам на крај тањира. Павле ме је упитао зашто сам то урадио, а кад сам му рекао да нећу да једем јер је загорело, узео ми је то загорело парче хлеба и појео. Тако ме је застидео без иједне речи, да више никада нисам оставио мрвицу хлеба ван тањира или неко загорело парче – пише архимандрит Јован у својој књизи.
