Истина је да су Пљевља одувек кроз историју изнедрила многобројне утицајне Србе који су дали немерљив допринос просвећењу и опстанку не само српског народа на овим просторима, већ и муслиманског живља на северу Црне Горе. Један од таквих је засигурно блаженопочивши Патријарх Српски Варнава Росић, Пљевљак, Србин, патриота, човек који је у то време носио тешки крст неправде која се и тада чинила нашем страдалном и напаћеном народу.
Опште је познато и да је Патријарх Варнава био велики противник Конкордата који су били принуђени да одобре председник Владе Краљевине Југославије Милан Стојадиновић и Кнез Павле Карађорђевић. Именовани су тада у име Краљевине Југославије овластили тадасњег министра правде Људевита Ауера, католика из Сиска, да га у име Краљевине Југославије потпише. Наиме, Ауер је пре потписивања наведеног споразума посетио тадашњег Патријарха Варнаву, који је као и данашњи црквени великодостојници СПЦ, који се противе Срамном Миловом Закону о неслободи православне вероисповести, ударио на темеље српства и његовог опстанка на Балкану.
Опште је познато да је тада СПЦ успевала да извесно време пролонгира тај споразум са Светом столицом, међутим, оно што је посебно занимљиво је да је Конкордат ипак ратификован, идентично као и Ђукановићев Закон о НЕслободи вероисповести у Скупштини Краљевине Југославије, у условима велике напетости и у касним вечерњим часовима 23. јула 1937. године, са 166 гласова за и 129 против. При крају дана објављено је да је Патријарх Варнава умро, тачније био је отрован од Ватиканских мисионара, а о чему говори и чињеница да је свим члановима Владе Краљевине Југославије било забрањено да присуствују Варнавиној сахрани. Сви знамо шта је се након тога десило у Југославији српском народу. Коинциденција или не Милов конкордат увелико подсећа на Конкордат Краљевине Југославије.
Не би ваљало, али није на одмет, подсетити Ђукановића, да су и Стојадиновић и Кнез Павле олако прихватили тај споразум са Ватиканом, који је представљао својеврсну духовну окупацију Срба од Ватикана, а чега смо данас постали свесни. Стога није случајно, што ће наш наследник Трона Светог Саве, на његов дан посетити Варнавин град, где ће као легитимни наследник Светога Саве и светог Пећког трона, бити главни иницијатор обнове родне куће Варнаве Росића и споменика посвеценог Варнави у част.
Њему такво право у СПЦ следује као првом у нашој светој Цркви, зато је неопходно да баш у Пљевљима и саопшти ту одлуку. Он ће истовремено дарујући својеврстан легат Патријарха српског послати и поруку Титовим пионирима који не знају снагу вере, даље руке од српства и наше свете Цркве.
