У књизи поука патријарха Павла “Будимо људи” забележена је следећа прича о Косову коју преносимо у целости:
Живео сам 34 године на Косову. Тамо Албанци имају највећи наталитет у Европи, већи него у Албанији. А код нас?
Разговарао сам са једном интелектуалком, Српкињом, која има двоје деце, и која је отишла лекару због абортуса. У чекаоници албанска лекарка пита једну своју сународницу колико има деце, а ова каже – петоро.
Да родиш још два Скендербега, саветовала јој је докторка. И тако редом, свакој од пацијенткиња је говорила да роде по још неколико Скендербега.
Када се обратила овој нашој и чула да има двоје деце, рекла јој је: “Хајде и ти да родиш још макар три Скендербага…”
Наша жена се тргла и одговорила: ”Ја ћу још три, али Краљевића Марка”. Требало је да је Албанка мало продрма па да јој кликер проради и да схвати шта јој ваља чинити.
Када би ми, Срби, имали наталитет макар близу албанском, а они близу као ми, питање Косова се не би ни постављало.
Неће у свету да знају шта је било и шта нама значи Косово. За њих су Албанци већина и готово. Разуме се, није жена фабрика за рађање деце, али мора да је води морални моменат по Јеванђељу, који је најбитнији.
