Мошти свих српских патријараха пренети у Пећку патријаршију!
Питање Косова и Метохије понукало је амбасадора Кине у Београду да нас подсети да је Кина чекала цео век да се у њен састав врати Хонг Конг. Ту изјаву доживео сам као атак на српски морал и самопоуздање, да Срба има колико Кинеза не би сигурно толико трајало ослобођење и уједињење, али од Кинеза морамо и да учимо. У кинеском писму симбол за кризу састоји се од два идеограма, од којих први значи опасност, а други шанса. У овој ситуацији треба да се поставимо офанзивно, како бисмо увидели прилику и на време кренули у акцију. Није целомудрено, а још мање добронамерно, да црквени великодостојници, као Сава Јањић, вређају државне институције и председника Вучића, али није примерено ни да се поједини носиоци политичких функција са ниподоштавањем односе према СПЦ. Позивам све државне и националне институције и политичке организације да схвате да је минут до 12 и да је неопходно да сви заједно, и власт и опозиција, подрже акламативни став верника и највећег дела свештенства СПЦ да се седиште Патријаршије врати у њено историјско седиште, у Пећ, и тиме покаже НАТО окупаторима и свима онима који би да нам отму 17 одсто територије, какав је став српског народа о будућем статусу КиМ. Такође, неопходно је да се обнови прекинута традиција сахрањивања црквених поглавара у храмовима Пећке патријаршије и да се, за почетак, мошти српских патријараха, архиепископа и митрополита, пренесу и сахране у Пећи, уз велику државну и националну церемонију којој би присуствовало најмање три милиона грађана Србије, чиме бисмо послали јасну поруку да се никада нећемо одрећи светог Косова, колевке нашег постојања и духовности. Предлог Српске лиге је да СПЦ своје седиште, као и престо српског патријарха, чија пуна титула гласи „архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски“, током сваке календарске године, почне да измешта из Београда и сели га у Пећ и Сремске Карловце, а да Црква тако, својим примером, покаже какву и колику Србију види у будућности. Паралелно са хитним наизменичним измештањем трона српског патријарха, Црква, треба да за почетак, у комплекс Пећке патријаршије пренесе мости свих шест српских патријараха од времена откако је, 1920. године, организационо обновљена Пећка патријаршија под именом Српска православна црква. Осим Цркве допринос очувању КиМ у саставу Србије морају да дају и наши савезници и политички лидери који треба да се преселе и живе у јужној српској покрајини један део свог живота, јер се на личном примеру најбоље показује и зна ко је вера а ко не вера.
Милан Стаматовић да батали идеологију гондоле и своје умеће демонстрира на жичарама у Штрпцима, Бошко Обрадовић да среди библиотеку у Урошевцу уместо што се бави махањем мишевима, а за њима двојицом нека први крене Милорад Додик, који у последње време даје изјаве сличне Чеди Јовановићу и кинеском амбасадору, али и има амбиције да победи на изборима што није могуће без србовања.
Кина нека докаже своје савезништво тако што ће престати да уништава српског сељака продавајући кинески парадајз, лук и памук по нелојалним ценама. Или нека отпочне откуп српских наменских производа за своју војску, у износу од макар милијарду долара, што им није велико финансијско оптерећење јер је кинески војни буџет већи од 173 милијарде долара, а србију би та савезничка милијарда извукла из свих економских проблема. Тако можемо ову кризу да искористимо као историјску шансу, да српску нацију хомогенизујемо и консолидујемо, да заменимо народњачко бусање са националним подвигом, да преиспитамо савезништва и у 21. век закорачимо конституисани и спремни за српске победе. И да завршимо са кинеском мудрошћу, коју Сава Јањић толико воли: „Најбоље време за садњу дрвећа је било пре 20 година. Друго најбоље време је сада.“
Александар Ђурђев, председник Српске лиге
