Персона нон грата: Ко је нови Американац у БиХ задужен за Брчко?

Главно достигнуће Луиса Кришока за време ранијег службовања у Србији било је, према публикацији америчког државног секретаријата, мешање у изборни процес у Србији и поново – мешетарење са цивилним сектором

Високи званичник америчког Стејт департмента Луис Кришок, који је нови први заменик високог представника у БиХ и међународни супервизор за Дистрикт Брчко, који је свој мандат започео ритуалним поклоњењем у Поточарима, према америчким дипломатским депешама које је обелоданио „Викиликс“, проглашен је за персону нон грата у Белорусији, а према другим изворима директно се мешао и у политички систем у Србији након петооктобарских промена.

Да кренемо са биографијом „каријерног дипломате“ из Вашингтона, будући да почеци нису мање занимљиви од наставка каријере.

Наиме, одмах након завршеног факултета, са 24 године, Кришок одлази у Русију, у најтеже време за ову државу, како Руси умеју да кажу „црне и очајне деведесете године“, да предаје социологију на пројекту грађанског образовања на Уралском државном универзитету. Годину дана након тога САД га задужују да буде одговоран за пројекте и расподелу буџета универзитетима у Русији као заменик директора Пројекта грађанског образовања за Русију са седиштем у Москви.

Импозантне одговорности и позиције за некога ко има само 26 година. То га, вероватно, и кандидује за дипломатску, а не академску каријеру, будући да три године касније ступа у дипломатску службу.

На сајту америчке владе пише да се бавио „бројним“ дипломатским активностима, где, када и како – не пише. На његовом линкедин профилу мало је отворенији, па наводи да је „радио на различитим позицијама, поред осталог и као референт за извештавање који покрива политичка, економска и комерцијална дешавања у Украјини, Србији и Босни и Херцеговини, и као шеф Политичког и економског одељења у Белорусији и Косову“. Каква су му тачно задужења била и чиме се бавио конкретно – не пише.

То, међутим, пише на једном другом сајту – „Викиликсу“, на којем су објављена бројни документи, које би званичници обухваћени њима волели да никада нису угледали светло дана. Тако у америчкој дипломатској депеши од 2. маја 2008. сазнајемо да је Кришок постао персона нон грата у Белорусији, те да је њему, као и осталим дипломатама којима је ускраћено гостопримство одређено 72 сата да напусте државу.

У поверљивом документу који Кришок шаље америчком државном секретару телеграмом из Вилњуса, Литванија, он наводи неке од бројних задатака које је успешно извршавао у Белорусији, пре него што ће бити проглашен персоном нон грата.

Кришок се, између осталог, бавио „трансформационом дипломатијом“, што подразумева много шири спектар рада са невладиним сектором од дипломатских активности, као и класификовањем степена тајности докумената, што значи да је имао приступ свим, па и најповерљивијим документима.

Вероватно субверзивно деловање дипломате наслућује се и у томе што признаје да је у сврху „ширења дипломатије у Белорусији“ подржавао цивилни сектор у „јавним наступима“ (протестима), као и „политичке затворенике“, јер је „присуство америчког дипломате осигуравало другачији третман“.

Пре тога, „демократију“ је ширио у Србији након петооктобарских промена, па је тако номинован у оквиру Стејт департмента као један од најзначајнијих у 2003-2004. години када су у питању људска права и демократија. Његово главно достигнуће било је, према публикацији америчког министарства спољних послова, мешање у изборни процес у Србији и поново – мешетарење са цивилним сектором.

„Луис Кришок из амбасаде у Београду креирао је и одржавао опсежну листу контаката у мањинским заједницама у Србији и одговорио их од бојкота избора. Такође је био кључан у процесу обрачунавања са Србијом због своје прошлости“, наводи се у публикацији коју потписује Лорн В. Кранер, помоћник државног секретара задужен за демократију, људска права и рад.

Између службовања у Србији и Белорусији, Кришок је био и шеф Канцеларије САД у Бањалуци. Што, такође, не пише на његовом Линкедин профилу или сајту америчке владе, али је напоменуто да је присуствовао једној значајној служби СПЦ као дипломатска званица, што стоји на сајту СПЦ.

Након Србије, БиХ и Белорусије, Кришоков пут води на такозвано Косово, иначе познато по „поштовању демократских вредности“, а и „људских права“. То га је, све, ваљда, кандидовало, да у изузетно компликованом тренутку поново добије задужење у БиХ, овога пута у мисији ОХР-а.

Кришок је, одмах по именовању посетио Меморијални центар „Поточари“, где се, наравно, састао са директором Меморијалног центра Емиром Суљагићем и представницима удружења Мајке Сребренице.

Да ће доследно испуњавати оно што се од њега очекује говори и детаљ да је високи представник Кристијан Шмит, којег у Републици Српској не признају јер не постоји одлука Савета безбедности о његовом именовању, пожелео добродошлицу Кришоку, наводећи да је „уверен да ће његово вођство, искуство и визија значајно допринети континуираном успеху Босне и Херцеговине и мисије ОХР-а“.