Да ли знате причу о најлепшој грчкој љубавној песми?
Острво Kрф постало је познато уточиште српске војске у Првом светском рату када је измучена војска под притиском Немачке и Бугарске морала да напусти домовину и склони се на ово грчко острво.
“Не љути се на мене, око моје”
Не љути се на мене, око моје
Не љути се на мене, око моје
што у туђину одлазим,
птица ћу постати
и поново ћу теби доћи.
Отвори прозор
плави босиљку мој
и слатким осмехом
пожели ми лаку ноћ.
Не љути се на мене, око моје
што ћу те сада напустити
и дођи на кратко, да те видим
да се од тебе опростим.
Отвори прозор
плави босиљку мој
и слатким осмехом
пожели ми лаку ноћ.
О пријатељском односу и дочеку локалних мештана према српској војсци зна се много.
Познато је да су се у то време многи српски војници женили мештанкама. Власник хотела “Бела Венеција” на Kрфу, у коме је била смештена србска влада удао је све три своје ћерке за Србе. Међу онима који су своју љубав пронашли на Kрфу био је и будући министар спољних послова Kраљевине Југославије, Александар Цинцар Марковић који се загледао у Kрфљанку Идалију.
Ипак, нису све љубави биле срећне. Управо једна таква романса – велика, а фатална, опевана је дивној грчакој песми “Не љути се на мене, око моје“ (“Ми Моу Тхимонис Матиа Моу”).
У тим временима страдања и несреће родила се љубав између Гркиње и једног српског војника. Њихова осећања била су јака, али његова дужност према отаџбини била је јача и она га је одвојила од вољене жене. Он је напушта и креће на Солунски фронт свестан да се можда никада неће вратити.
У једном писму војник својој девојци пише да ће јој се сигурно вратити. Чак и ако погине, доћи ће у облику птице, а она нека отвори прозор да јој само пожели лаку ноћ.
Девојка је реч свог вољеног прерадила и преточила у стихове. Од тада су је певали многи, а једну од најемотивнијих верзија извео је грчки певач Јоргос Даларас.
Песма је данас симбол нераскидивих веза које постоје између Kрфљана и Срба, а узета је и као химна грчко-српског пријатељства.
https://www.youtube.com/watch?v=nEUdQVpGgzI