Сахат кула на Петроварадинској тврђави, позната међу Новосађанима и као Пијани сат, један је од најпрепознатљивијих симбола другог по величини града у Србији. С правом се може рећи да се сат налази на том месту откад је Новог Сада, будући да је изграђен у време кад је аустријска царица Нови Сад прогласила градом.
На Бастиону Светог Луја на Петроварадинској тврђави смештена је кула са сатом, поклон аустријске царице Марије Терезије грађанима Новог Сада. Сат је направљен у Алзасу у Француској и од почетка 18. века, кад је постављен, представља својеврстан заштитни знак Петроварадина и Новог Сада. Интересантна чињеница везује се за овај сат. Наиме, сказаљкама које показују време улога је замењена, па тако мала показује минуте, а велика сате. Ово није грешка мајстора, већ је урађено врло смишљено како би лађари али и становништво могли боље да виде колико има сати. У то време се у Новом Саду за коришћење овог сата наплаћивала и сатарина.
Бројчаници се налазе на све четири стране куле, а њихов пречник је по два и по метра. Унутар грађевине могу се наћи три велике кугле од по 80 килограма које покрећу механизам сата. Механизам се навија ручно, за шта је задужен господин Лајош Лукачи, који већ скоро 30 година не дозвољава симболу Новог Сада да престане са радом.
Сваки заокрет осовине омогућава један сат рада, а осовину је могуће окренути само 33,5 пута што значи да је сат потребно навијати готово сваки дан како не би стао. На самом врху торња, на јабуци, налази се показивач страна света и ветроказ изнад ког стоји срце, уместо копља које се обично налази на сличним грађевинама.
Још једна занимљивост се везује за овај сат, а то је његова тачност. Кад је хладно, он касни неколико минута, а кад је топло жури, што вероватно има везе са његовим великим механизмом. Сат је због те аномалије у шали прозван Пијани сат.
Извор: kafenisanje.rs
