Пуковник Слободан Перић, јунак нашег неба и одбране од НАТО агресије 1999. године, родио се 15. јануара 1961. године.
Након школовања постао је пилот Ратног ваздухопловства са базом на аеродрому Батајница.
Један је од јунака-пилота који није рекао нећу! Полетео је са неисправним ваздухопловом у немогућу борбу против десетина НАТО авиона са најмодернијом техником.
Када је почела НАТО агресија на нашу земљу, дана 26. марта 1999. године, овај храбри Рађевац, добровољно се јавио да полети на борбени задатак како би се супротставио НАТО авионима који су бомбардовали Србију.
После 12 минута ваздушне борбе и маневара у реону Подриња, Перићев МиГ-29 је погођен а он се катапултирао и затим слетео на територију Републике Српске.
Не знајући да ли се спустио на територију под контролом владе Републике Српске или Муслиманско-хрватске федерације, покушао је да се крије док не успе да се пробије до Дрине и пређе на територију СРЈ. Међутим, српски народ који га је пронашао (у први мах мисливши да су ухватили НАТО пилота) крио га је од специјалних снага НАТО који су из Тузле покушавали да лоцирају Перића и прерушеног га пребацили преко Дрине.
Преживео је пад са висине од 7.000 метара. Тог истог дана, неколико километара даље, на истом борбеном задатку погинуо је његов пријатељ и колега мајор Зоран Радосављевић.
По пензионисању 2004. године посветио се производњи ракије на свом родном имању у Завлаци код Крупња, а био је и власник аутоперионице. Био је познат као један од најбољих произвођача српске ракије. У знак сећања на каријеру пилота, најбољој ракији из свог програма дао је име ”стари витез“.
О Слободану и његовим саборцима је 2008. године снимљен документарни филм под називом ”Нико није рекао нећу”.
Погинуо је 29. маја 2010. године у саобраћајној несрећи која се догодила на путу Осечина-Горње Црниљево, када је џип „Фиат кампањола“ којим је управљао пријатељ Слободана Перића слетео са пута, ударио у бедем и преврнуо се.
Слава српском витезу Слободану Перићу у Небеској Србији!