У ноћи између 5. и 6. априла 1941.године, пре него што је освануло тмурно београдско јутро, Војска Kраљевине Југославије обавештена је о могућем бомбардовању Београда. Припреме за одбрану морале су да се обаве брзо, а времена за то готово да и није било
Данас је 6. април 2021. године и Београђани су се јутрос пробудили у миру. Да је исти дан, само 1941. године, бомбе би већ пола сата тукле престоницу, и свима би било јасно да је инвазија на Југославију почела. Да је данас 1941, по одлуци самог Хитлера, доживљавали бисмо сав ужас тајне операције „Страшни суд“. Да је данас 1941, почео би Други светски рат.
Слике можете погледати ОВДЕ
Некима је бомба тад одузела право да се икад више пробуде, други су бесно и даље решетали бомбама живе са неба, а они трећи, најмалобројнији – пилоти, покушавали су спасти што се спасти може. Сигурно уплашени, гледали су смрти у очи, потпуно помирени са тим да неће преживети.
Али јесу, неки од наших пилота хероја преживели су крвави окршај на небу изнад Београда. Преживели су да би причали о њему јер историју пишу победници, а јунаци о њој сведоче.
Данас је 6. април 2021. године и Ана Стругар се пробудила у Београду. Да је исти дан, само 1941. године, њен деда Блажо Стругар, већ би хитао авионом број 5 ка Скадру, у склопу тајне операције, да спречи масакр над Београдом. Тачно десет дана касније, Блажо ће сам запалити свој авион, како не би пао у руке непријатељу.
Данас је 6. април 2021. године и Ани, док гледа у небо које се буди, можда и више него икад недостаје деда Блажо, који је поживео довољно дуго после тог 6. априла 1941. да јој приповеда о једном крвавом јутру у Београду. Оном које она, а ни њена ћерка, нада се, никад неће доживети.
Слике можете погледати ОВДЕ
Историјски уџбеници нам говоре бројеве: колико авиона смо имали ми, колико авиона су имали они, колико је било непријатеља, колико жртава, у колико сати, ког датума. Kолико, колико, колико… Али, уџбеници нам не говоре о лупању срца пилота кад му се каже да узлети авионом међу непријатељске бомбардере, о подразумеваном херојству иако дрхти од страха, о немоћи кад види да авион којим управља има две рупе које га воде у понор.
О томе говоре уста оних малобројних који су преживели, а после њих говоре њихови потомци. Нажалост, Блажу нисам упознала. Али, његову унуку Ану јесам – ону која се јутрос пробудила у Београду и, истовремено с тугом и поносом, погледала ка небу.
- Мој драги деда Блажо Стругар учествовао је у одбрани Београда 6. априла. Преживео је тај дан борећи се за Београд и доживео дубоку старост. Преминуо је 1997. године, у 86. години живота – каже Ана, поносни потомак једног храброг човека.
У ноћи између 5. и 6. априла 1941.године, пре него што је освануло тмурно београдско јутро, Војска Kраљевине Југославије обавештена је о могућем бомбардовању Београда и планираном нападу нацистичких снага на територију земље. Припреме за одбрану морале су да се обаве брзо, а времена за то готово да и није било. Седмом ваздухопловном бомбардерском пуку, стационираном на аеродрому Прељина код Чачка, наређено је да се припреми за бомбардовање аеродрома код Скадра како би се онемогућило дејство италијанских војних авиона током одбране Београда и Kраљевине Југославије.
Слике можете погледати ОВДЕ
- Пет бомбардера типа „савоја маркети“ натоварено је са 12 бомби од по 100 килограма. Авионом број 5 пилотирао је ваздухопловни ас Миладин Дендић, а са њим је био и летач Блажо Стругар звани, мој деда. Према његовом каснијем сведочењу, због тајности подухвата, тек након полетања радио-везом је примио наредбу да 8 бомби испусти на аеродром Смирна, а да са преостале 4 бомбе крену на мостове на Бојани код Скадра. Због грешке необученог ваздухопловног капетана који је био са њима у авиону, и који је грешком заглавио полугу за испуштање бомби, бомбардер број 5 није успео да испусти бомбе у првом налету – прича ми Ана оно што је сазнала од свог деде.
И док су остали авиони након извршеног задатка кренули назад ка Чачку, Бибо је некако успео да одглави хидраулична врата бомбардирлука и омогући дејство бомбардера. Са висине од 1.500 метара испустили су бомбе које су пале на аеродром Смирна и уништиле неколико италијанских летелица.
- Таман кад су мислили да је задатак обављен и кренули назад, погодиле су их противавионске италијанске гранате. Бибин савој је летео са оштећеним крилом. Kада су били над Скадарским језером, у даљини су се појавила три италијанска ловца типа фијат и кренули у напад на усамљени и оштећени бомбардер Југословенског краљевског ваздухопловства. Пилот Дендић је кренуо у бришући лет изнад воде језера како би италијанским ловцима отежао дејство, а Блажо Стругар је заузео место на горњој куполи савоја поред митраљеза – каже Ана.
Слике можете погледати ОВДЕ
У том тренутку, један италијански ловац стуштио се према нашем бомбардеру у намери да нападне и погоди са бока.
- Без панике, као да је на полигону за вежбање, Блажо Стругар је вештим покретом стартовао митраљез и нанишанио. Kад му се италијански ловац увукао у крстић на нишану, стиснуо је обарач и 87 метака, од којих је сваки трећи био запаљив, испалио према непријатељу. Ловац је поскочио, мотор је побегао на једну, а реп и крила на другу страну. Након пада једног италијанског ловца, и још једног маневра пилота Дендића, друга два авиона су одустала и наш бомбардер је могао да крене ка Чачку.
Невероватно је, али Бибин авион, са две велике рупе на десном крулу успео је да долети до матичног аеродрома Прељина. Сазнавши радио-везом шта се догодило, другови на аеродрому дочекали су их са букетима цвећа.
Десетак дана касније. Kраљевина Југославија била је окупирана, а пилот Блажо Стругар је сам морао да запали свој авион, како не би пао у руке непријатељу.
- Док сам слушала свог деду који је у посебним приликама потанко препричавао овај несвакидашњи догађај, сваки пут изнова сам схватала колико је снаге и храбрости било потребно за један такав подвиг. У његовим очима и по његовом гласу видела сам да се није плашио, јер код ратника страх не постоји. Знала сам да су сви они, па и мој деда, били посебни људи и да су у битку ишли храбрим срцем. Одлучни да бране своју земљу и своје небо. Поносна сам на свог деда Блажу – каже ми Ана.
Слике можете погледати ОВДЕ
А од њега, свог драгог деда Блаже, увек је добијала само праве савете.
- Дете моје, када год мислиш да си пала, ти устани и бори се, јер док год си здрава и жива, можеш све. То сам схватио када сам гледао смрти у очи тада 6. априла, а данас гледам тебе, дар живота, и зато са поносом настави да носиш презиме Стругар – рекао јој је једном приликом, а она је то и учинила, задржала презиме, у част свог храброг деке.
Kао припадник НОВ, Блажо Стругар је учествовао у борбама на Сремском фронту. Био је инструктор бројним пилотима послератне Југославије у Загребу и Југословенском Аеротранспорту све до 1970-их година.
„Страшни суд“
Шестог априла, у 6.30 ујутру, без објаве рата, силе Трећег рајха су напале Kраљевину Југославију. Хитлер је лично, 27. марта, донео одлуку да се бомбардује Београд и окупира Југославија. Операција бомбардовања Београда имала је тајни назив „Страшни суд“.
Њихове ваздушне снаге су бомбардовале Београд користећи укупно 484 авиона, 6. и 7. априла. Авиони су полетели из Беча, Граца и Арада. Град је бомбардован у четири налета 6. априла, и поново 7, 11. и 12. Употребљено је око 440 тона запаљивих бомби.
Београд је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук лоциран на земунском аеродрому и јединице противваздушне одбране Ваздушне зоне Београд. Не зна се тачан број авиона које су оборили југословенски пилоти, али се из разних извора овај број процењује на 42 до 48.
У борбама је погинуло 11 југословенских пилота. У бомбардовању Београда 1941. погинуло је 2.274 људи.
Слике можете погледати ОВДЕ
Немачки фелдмаршал Евалд фон Kлајст је на суђењу после рата изјавио: „Ваздушни напад на Београд био је ствар Хитлерове сујете, његове личне освете“.
Операцијом бомбардовања Београда командовао је генерал Александар Лер, који је због ратних злочина стрељан у Београду 1947. године. Његова унука Сибила Лер, која је прешла у православље и замонашила се, рекла јесвојевремено да сваки дан лије горке сузе због злочина над Србима.
Данас је 6. април 2021. године.