Бивши амерички председник и некадашњи дугогодишњи директор ЦИА Џорџ Буш Старији преминуо је у 95. години, а био је 41. председник САД (1989-1993), а за време тог мандата упутио је писмо тадашњем председнику Србије Слободану Милошевићу, у којем је запретио војном интервенцијом.
У тексту о поменутом писму, који је објавио „Њујорк тајмс“, стајало је како је „Буш запретио Милошевићу америчком војном интервенцијом у случају да прошири балкански рат на Косово, покрајину већински насељену етничким Албанцима“.
„Део Бушове администрације притиска српске власти, које највише криве за сукобе на Балкану. Упозорење је пренето усменим путем, преко дипломатских канала, али и писмено, у документу који је председник Буш послао председнику Милошевићу и генералу Животи Панићу, команданту југословенске војске“, пренео је тада „Њујорк тајмс“, и цитирао делове писма:
– Господине председниче, у случају избијања сукоба на Косову, САД ће бити спремне да адекватно употребе војну силу против Срба, како на Косову, тако и у Србији.
У тадашњем чланку, „Њујорк тајмс“ пише како су „повећане тензије на Косову, некадашњој аутономној покрајини Јуогславије у којој 90% становништва чине етнички Албанци“, те да постоји „оправдан страх од распламсавања сукоба“.
Буш је претио Милошевићу и због Босне, тачније након одлуке Савета безбедности УН о забрани летова изнад БиХ. Тада је такође поручио да ће „САД војно интервенисати против Србије уколико се прекрши одлука СБ, али и уколико српске снаге нападну мировне снаге УН или на било који начин ометају одлуке донесене у Уједињеним нацијама“.
Претња Џорџа Буша Старијег „веома је узнемирила председника СРЈ Добрицу Ћосића“, један високи дипломата је тада открио „Тајмсу“.
Ћосић се након Бушове претње сусрео са Сајрусом Вансом, тадашњим специјалним изаслаником УН, као и са Фрањом Туђманом и Алијом Изетбеговићем, како би „пронашли начин да окончају сукобе“.
Сајрус Ванс је након заједничког састанка изјавио да је „евидентан напредак у преговорима“, док је Туђман изјавио како се се „све три стране зближиле“, пренео је тада „Нујорк тајмс“.