Унутрашњи дијалог није и не би смео бити оно што му приписују ових дана, у медијима, ни министарка Михајловић ни владика Амфилохије. Не може бити издајник онај који није издао макар то било и под образложењем да то није учинио још увек. С друге стране, зашто би притисак националиста био непожељнији од оног који континуирано врше другосрбијанци, мондијалисти, издајници и квази демократе?! Ваљда је право на мишљење, неслагање и љубав према Отаџбини, једнако за све? Зашто би се за правно-политички суверенитет борили једино Заветници, чланови ДСС а, они интелектуалци који су потписали Апел, а не би и чланови Српске напредне странке коју претпостављамо чине и они којима је српска заветна мисао била одувек на срцу, још од оног времена кад су улазили у политику као радикали, патриоте, националисти, дсс – овци. Kоје су то опредељење требали да изгубе изворни напредњаци да би сада били а приори дефинисани као издајници!? Издајника увек има, код нашег народа, одавно и највише, али смемо ли прејудицирати да ће било који председник Србије и било када, одлучити да за себе преузме ореол највећег изданника!?
Искрено, то ми не изгледа ни нормално ни могуће. Никада ни један српски владар није настојао да се домогне власти, а да остане запамћен као обичан издајник. Није нормално, природно, није могуће!? Брига представника Српске православне цркве је добро дошла и неопходна је, брига и притисак национално-патриотских снага још је неопходнији. Сви Срби, у земљи и иностранству, у странкама, Напредњацима, Дсс овцима, Заветницима, Радикалима …, сви световни и црквени представници народа, сви они којима је стало до Државе и националног достојанства, до косметске територије и историје, до српске државотворности и будућности, морају стати иза одбране наше земље и нашег државотворног простора. Нема подела, нема странчарења и нема несагласја! Свака иницијатива која води одбрани Kосова и Метохије у саставу Србије је добродошла и није важно да ли се то тумачи као притисак, апел, страначки интерес. За издају земље нема оправдања, а данас, у случају Србије, нема ни нарочитог разлога. Важно је међутим осујетити притисак који невладине, страначко-мондијалистичке организације, врше на државне институције, Владу, Председника Србије. Или им се супроставити на исти начин, истим средствима.
Данас, кад Србија нема национално-патриотску опозицију којој грађани верују, а има опозицију спремну на сваку издају, мора се водити рачуна о томе ко је заправо издајник и у чијем интетересу је пука промена власти. То што напредњаци не остављају утисак да им је довољно стало до мислећих, национално опредељених људи, патриота и интелектуалаца одувек спремних да се боре за државну мисао, што одликују, користе и награђују оне који то ничим не заслужују, што су прихватили у своје редове управо оне који су радећи прорив Србије, написали и осмислили своју биографију, који се у данас богате на рачун српског народа и ругају се његовом сиромаштву, још увек није довољан разлог да другосрбијанцима укажемо свако поверење. Јер њима није место ни у Србији, а камоли у српској политици.
Дијалог о Kосмету треба искористити за хомогенизацију српске националне и интелектуалне елите, за окупљање Срба да се спречи оно што се мора спречити, за одбрану српске државе, њеног суверенита и слободе (мада појединци још увек не разликују слободу од непријатеља па тврде да се ,,слобода српске крви напила“), за утицај на нашу власт да се привремено, само привремено, определи за замрзавање већег конфликта на Kосмету, док се не стекну неопходни услови за решење које је у складу са међународним правом и које не може бити у складу са интересима албанских злочинаца. На основу става према питању Kосова и Метохије јасно се може видети ко је државотворно а ко је издајнички опредељен. А све ће бити у потпуности јасно тек онда када дође време да се прихвати или одбије правно обавезујући споразум Србије са шиптарским сепаратистима. Тек тада све ће се знати: Kо је ко и да ли смо били сасвим у праву.
Дејан Микавица
Извор: vidovdan.org
