Нација и национализам
Судећи по планетарним размерама распростирања, често на правцима главних струјања ветрова историје, национализам, нација и држава-нација су најуспешнији политички производи европског ума у модерном добу. Повесна окосница тог успеха се простире од употребе нације за легитимисање власти (узурпиране од стране делова трећег сталежа, силом буржоаских револуција), преко романтичарског покрета буђења свенемачке националне самосвести ради политичког и економског уједињења низа држава и државица у јединствени Рајх, до националистичких одговора изазовима противнационалног, социјалистичког интернационализма посредством усвајања те заступања идеја друштвене правде, до низа национал-ослободилачких покрета против колонијалне заточености те националистичких отпора глобализацији , односно псеудоимперијализму стратега новог светског поретка.
Треба истаћи да су аватари национализма изван европског круга, особито у Трећем свету, углавном само површна опонашања европских узора, често без иоле животније основе. О тежини примене тог појма европског политичког ума сведочи Сун Вен указујући, средином двадесетих година двадесетог века, да у кинеском културно-повесном контексту национализам може бити схваћен само као „ државна доктрина ”, додајући како је дубоко свестан да то„ вреди једино за Кину али не и за Запад ”.
Снагу те идеје осведочава и чињеница да се пред њом чак и најхладније истраживачке оптике умеју ужарити ватром пристрасности. Отуда и многе од најугледнијих савремених студија о национализму не одликује толико научна метода те одговарајући спознајни учинци већ полемолошка страст, воља порицања не само сваке вредности или врлости већ и саме стварности предмета разматрања, ту свођеног у домен колективних (само)опсена. Сажимајући неку идеалну смотру схватања нације и односа према национализму током последњих столећа могли би закључити да они првенствено одражавају и осведочавају одговарајућа политичку полазишта те циљеве.
-Драгош Калајић
