ВИШЕ од двадесет година Запад је читавом свету продавао независност Косова. Али, Албанци са Косова не желе ту независност, већ присаједињење с Албанијом. Сада се замка затвара за њима. Издали су их они којима су дали безусловну подршку.
То, у разговору за „Новости“, истиче француски политички аналитичар Пол Антоан, који је дипломирао у Лондону, а последипломске студије завршио на Филозофском факултету у Београду. Истовремено је и генерални секретар француског „Колектива за мир на Косову“.
Њему су приштинске власти у септембру прошле године забраниле улазак и од тада нема вести да ли би и када могао поново да оде тамо где је, међу Србима, био чест и радо виђен гост.
– Уручили су ми документ да сам опасан по безбедност Косова и протерали ме. Имам утисак да је то њихов коначни став и да га никада неће променити, осим ако се нешто не промени око статуса Косова. Веома ми је жао што више нисам у могућности да посетим своје пријатеље. Носио сам помоћ, организовао доласке француских политичара. Остало је још много места које сам желео да посетим. Био сам само једном у Великој Хочи, а велика ми је жеља да тамо одем још који пут. Планирао сам да одем и у Манастир Драганац, у Призрен, да посетим Горанце… Сада ми је све то онемогућено.
Како видите улогу представника САД и ЕУ, Ескобара и Лајчака, који су ових дана на Косову покушавали да нешто испреговарају, док пријатељи Срба не могу ни да уђу?
– Стање на Косову се окреће против Запада који је веровао да државе могу вештачки да се стварају. Када су ме испитивали у Приштини, у канцеларији полицијског службеника није се налазила застава Косова, већ Албаније. Косово не представља борбу за независност, то је рат за територију између Србије и Албаније. Косовски народ не постоји. Постоје само Албанци и Срби. Али, на Западу није политички коректно да се говори и народима и етничком пореклу. Албанци не желе независно Косово и сада остварују своју намеру спајања с Албанијом.
Хоће ли и како Запад на то реаговати?
– Нажалост, неће. Треба притом добро разликовати европски естаблишмент, све оне који преговарају, и европске државе, међу којима се већ јављају оне којима је доста европске политике и према Косову, али и према Русији. Бугарска неће следити санкције против Русије. Мађарска такође. У Будимпешти систематски гласају против свих мера које се односе на Косово. И Пољска је против, делом и Италија. Све је више независних европских земаља које нису задовољне с оним што ради Брисел.
У таквим условима је илузорно очекивати да у Приштини испуне обавезу оснивања ЗСО?
– Никада то неће прихватити. Треба добро разумети развој догађаја. У медијима може да се прочита да европски и амерички представници не могу више да трпе Куртија. То је истина.
Али, то не значи да су на страни Србије. Бомбардовали су је пре двадесет година, зашто би сада променили мишљење? У противном, признали би своју велику грешку. Зато им је једини излаз да Србија призна Косово. Ако Србија то не учини, биће то пораз Запада. Србија, наравно, то никада не би требало да уради. Косово није албанско, оно је српско.
Јавно мњење се, ипак, мења, људи постају свесни оног што се догађа?
– У Француској предстоје председнички избори и три кандидата, и крајње левог и крајње десног опредељења, отворено су се изјаснили против независности Косова. Жан-Лик Меланшон и Марин ле Пен су то више пута јасно истакли, Ерик Земур је неколико пута поновио да је Косово била грешка. А они имају велики број бирача.
Колико је реално да Европа постане независна у односу на САД, укључујући и стварање сопствене војске?
– То је добра идеја, али не мислим да је остварива. Грешка је мислити да у ЕУ одлучује 27 земаља. Одлучују Француска и Немачка. Највише Немачка, па Француска. Дипломатски, економски и војно. Немачка не жели независност у односу на САД. У стварности, а не декларативно, ни у Француској тренутно ништа није боље. Све док у Паризу и Берлину не буду променили однос према НАТО, Русији, неће бити ништа од тога.
Како у таквој ситуацији угасити жаришта у Украјини, на Косову, у Босни?
– То ће бити могуће када у Вашингтону и Бриселу буду водили политику која поштује вољу народа. У Босни намећу Србима, Хрватима и Бошњацима да живе заједно иако то не желе,
Косово желе да одвоје од Србије, Русију хоће да санкционишу због војних вежби које спроводи на својој територији. Решење је само у поштовању народа и прихватању да у својим границама живе по својој традицији и култури.
У Украјини је нарочито напето?
– На основу чега би Украјина требало да се придружи НАТО? То је провокација против Руса.
Као што је улазак Црне Горе у НАТО била провокација против Срба. САД су и даље економско и војно царство, иако у опадању. То им је начин да афирмишу свој ауторитет.
Ако Косово може да тражи независност, зашто то не дозволе Републици Српској?
– Нема места за различиту политику. И Додик је сам рекао да му је то циљ. Уверио сам се у то и сам када сам био у Бањалуци са француским сенаторима. Нажалост, у БиХ данас не одлучују народи, већ ЕУ. Чека се боља прилика. Једнога дана ће се РС припојити Србији.
Одакле долази толика ваша љубав према Србима?
– Ниједна часна особа не може да прихвати оно што се данас дешава на Косову. Све је кренуло том неправдом. Почео сам да се више занимам за српски народ. Имао сам и раније велико поштовање, знао сам шта је кроз историју Француска учинила за Србију и шта је Србија урадила за Француску. Долазим из официрске породице, мој отац је питомац Војне школе „Сен Сир“ и учио ме је о тесним везама наша два народа.
Много је Француза који мисле као ви. Србија имамо, чак, и директора управе за сарадњу са дијаспором, Арноа Гујона, који је Француз…
– Познајем Арноа и веома поштујем то што ради. Француски народ воли српски народ. Косово је помало далеко од свакодневног интересовања Француза који имају своје проблеме. Али, генерално, жао им је због свега што се догодило.
Може ли да дође до промене у односу Француске према Косову, ако на предстојећим изборима на власт дође неко од кандидата који не признаје његову независност?
– У сваком случају би дошло до промене, тако што Француска више не би у потпуности била потчињена САД и не би вршила притисак на Србију. Ле Пенова, Меланшон и Земур ће поштовати српски народ. Не знам за Земура, али мислим да Марин ле Пен и Жан-Лик Меланшон више не би признавали независност Косова.
Какве су шансе да дођу на власт?
– Нажалост, практично никакве. Макрон ће бити реизабран. Десница јесте јака, али Француска је, ипак, већински земља левице и центра. Макрон наставља социјалдемократску политику претходника, коју су водили чак и они који су били десничари.
Хоће ли Новак Ђоковић моћи да дође у Француску, на Ролан Гарос?
– Волео бих! Како сада ствари стоје, неће моћи без вакциналне пропуснице. Али, до тада још има времена. Надајмо се да ће се нешто променити. Искрено се надам да ће доћи на Ролан Гарос и сигурно ћу отићи да га гледам како игра. Рекао сам током онога што се дешавало у Аустралији да је Ђоковић „црнац у белом спорту“. Видео сам да су то многи пренели у Србији. Ђоковић је понос своје нације. Нисам ни за вакцину, ни против ње.
Живео сам у Африци и добио сам много различитих доза. Али, свако има право да ради шта жели са својим телом. Нисам сигуран да Ђоковић, спортиста у пуној форми, има потребу да се вакцинише. Требало би поштовати његову одлуку. Треба да му се омогући да игра, уз негативан тест.
ЛОБИРАЊЕ
КОЈЕ активности организује „Колектив за мир на Косову“?
– Организујемо културне и дебатне догађаје, као и политичко лобирање. Водимо француске политичаре у Републику Српску, на Косово и Метохију и у остатак Србије. Имамо доста пројеката, који, за сада, делом чекају да се пандемија мало смири. Радимо то сопственим средствима, нико нас не финансира, али с великом жељом да се чује истина.
У БЕОГРАДУ ОСЕЋАМ СЛОБОДУ
КАКВЕ утиске носите из Београда?
– Провео сам у Београду годину дана као студент 2016/2017. После тога ишао сам често, али не довољно често колико бих желео. Долазим неколико пута годишње. Пре две године остао сам два месеца. У Београду осећам да сам на неки начин слободан, људи су присни и пријатни, кухиња је укусна. Срби имају богату историју и културу. Словенски сте народ, али са медитеранским духом.