Из аутомобила под ротацијом искаче у покрету. Нишани. Делује хладнокрвно и смирено. Размишља само како да заштити особу која је “под пратњом”. Испод маске се не налази мушкарац ниског чела који билдује по цео дан, већ девојка широког осмеха, али посвећена – “Кобрама”, елитној јединици Војске Србије.
Невена Јовановић, потпоручник у јединици “Кобре”, шест година носи униформу, бави се атлетиком, завршава мастер студије на ФПН-у. Ако се неко пита “шта ће жена у специјалној јединици”, довољно је рећи да је на последњем тренингу Јовановићева урадила следеће: за прва два минута 57 склекова, у наредних два 107 трбушњака, а затим је за 12 минута истрчала 3.200 метара.
- Признајем да ми је лакше да прођем најтежи тренинг него да нађем дечка. Плаше се да ми приђу. Немају храбрости, поготово када чују где радим – искрена је Јовановићева.
Њена колегиница Мирјана Јоксимовић добацује да је то “потпуно нормално”.
- Ја се нисам удала до 30 године, све док нисам наишла на полицајца, који схвата мој посао и посвећеност. Потребно је пуно разумевања и није шаблон када кажемо да нам је тешко да нађемо сродну душу. Што се тиче “Кобри”, на почетку нам је тешко, сви према нама имају предрасуде. Немају поверења, сумњају у физичку спремност, али када мушки део неке јединице “изазовемо на струњаче”, сви промене причу – каже Јоксимовићева која је у “Кобрама” већ 12 година.
Прави пример како жена може да буде успешна и на послу и да оснује породицу јесте Наташа Јовановић, професионални возач у “Кобрама”.
- Била сам изузетно успешна у јединици, а онда сам родила децу. Ипак, вратила сам се тренинзима и обуци и поново сам у строју. Вежбам најмање два сата дневно, не пијем кафе по комшилуку, радим кућне послове и, ево, сада ћерку која је на Војној академији наговарам да конкурише за “Кобре” – кроз смех прича Јовановићева и кроз једну ситуацију открива колико значи вежба.
-
Изашли смо из аутомобила под ротацијом штитећи једног функционера. Зачуле смо шум и у истом тренутку, без било каквог договора, окренуле смо се и поставили у формацију баш као што вежбамо. Срећом, у питању је био пас луталица, али смо били на висини задатка – препричава она.
Ако неки момак у дискотеци наиђе на Јелену Бошковић и кроз причу је запита да ли има хоби, она ће одговорити “пуцање, баратање оружјем и стални физички тренинзи”.
- Надам се да ћу наићи на неког ко ће и то разумети. Ван војске ја немам нека интересовања. Сав мој живот је у касарни – прича Бошковићева и дисциплинованим ходом као да је у строју одлази међу колегинице које у мушки део војника у шали зове “жене змије”.
Борис Вуковић
