Процурела је показна игра савршене, аутентичне обојене револуције под кодним називом „Плаво“, и то од водећег института успостављеног у империјалним земљама које су изворно и дизајнирале концепт обојених револуција.
Нису скинуте ознаке поверљивости са свих информација које ће овде бити откривене о игри „Плаво“. То би могло да изазове жесток одговор дубоке државе, иако се субјект под називом „Пројекат транзиционог интегритета“ поигравао са сличним сценаријом.
Оба сценарија треба квалификовати као предсказујуће програмирање у којем је дубока држава унапред припремала јавност за то како ће се тачно ствари одвијати.
Школски посматрано, стандардна обојена револуција углавном почиње у престоници државе Икс, током изборног процеса, при чему „побуњеници“ који се боре за слободу уживају пуну националну и међународну медијску подршку.
„Плаво“ се тиче председничких избора у држави-хегемону. У показној игри, актуелни председник – под кодним називом „Кловн“ – офарбан је у црвено. Његов изазивач, под кодним називом „Леш“, офарбан је у плаво (мисли се на Трампа и Бајдена и боје републиканске и демократске странке; прим. НС)
Вежба „Плаво“ је, у поређењу са претходним вежбама, на потпуно новом нивоу, пошто њена почетна позиција није пука побуна, него пандемија. И то не било каква пандемија, него истински озбиљна, глобална и злокобна пандемија, са експлозивно заразном стопом смртности мањом од један одсто.
Срећном случајношћу, смртоносна пандемија омогућила је режисерима „Плавог“ да промовишу поштанско гласање као најбезбеднију, социјално дистанцирану гласачку процедуру. На то се надовезала бујица анкета које су предвиђале неизбежну победу Плавог на изборима – па чак и плави талас.
Премиса је једноставна: срушите економију, а са њом и актуелног председника чија је прокламована мисија да постигне процват економије. Паралелно са тим, убедите јавност да је излазак на биралишта здравствени ризик.
Плави комитет ништа не препушта случају, па је јавности саопштио да ће се супротставити било ком резултату који се противи унапред припремљеном исходу: Коначној победи плавих у поквареном, анахроном, анти-непосредно-демократском телу названом „електорски колеџ“.
Уколико Црвени некако победи, Плави ће чекати да сваки глас буде пребројан и испарничен на сваком нивоу судства. Ослањајући се на огромну подршку медија и друштвених мрежа до нивоа презасићености, Плави проглашава да „нема тог сценарија“ у којем ће Црвеном бити допуштено да прогласи победу (Алузија на изјаву председавајуће Конгреса Ненси Пелоси која је пре избора рекла да „ни у једном сценарију” Трампу неће бити допуштено да прогласи победу):
Магични гласови
Освануо је изборни дан. Пребројавање гласова одвија се глатко – ту су поштански гласови, гласови са биралишта, евиденције из минута у минут – углавном за Црвеног, нарочито у три државе које су увек есенцијалне за преузимање председничке фотеље. Црвени такође води и у ономе што се карактерише као „колебљиве државе“.
Али онда, управо у моменту када једна телевизија преурањено приписује загарантовано црвену државу Плавом (Фокс њуз приписао Аризону Бајдену; прим. НС), сво пребројавање гласова се пред поноћ зауставља у главним урбаним зонама у кључним колебљивим државама под плавим гувернерима, и то док је Црвени у вођству.
Плави оператери заустављају пребројавање како би проверили да ли њихов сценарио плаве победе може да се оствари без извлачења поштанских гласова. Њихов преферирани механизам јесте да креирају „вољу народа“ одржавањем илузије поштења. Али увек могу да се ослоне на план Б, односно додавање урбаних поштанских гласова, док се Плави не спасе у две нарочито битне колебљиве државе које је Црвени освојио на претходним изборима.
Управо то се догађа. Почевши од два сата после поноћи, на сцену ступају „магични“ гласови у ове две кључне државе. Изненадно, вертикално кориговање Бајденових гласова укључује и случај округа у којем се појављује товар од преко 130 хиљада плавих гласова и ниједан црвени. Статистичко чудо божанских димензија.
Питања без одговора
Пуњење гласачких кутија је типична превара која се примењује у банана републикама у случају обојених револуција. Плави оператери користе опробани метод са тржишта златних фјучерса, када панична распродаја обара цену злата, чиме се штити амерички долар.
Плави оператери рачунају на то да савез главних медија и великих технолошких корпорација неће довести у питање како је ниоткуда број гласова могао да скочи у корист Плавог у односу 2/3 или 3/4.
Верују да се нико неће запитати како је предност Црвеног у распону од два до пет одсто у неколицини држава успела да се претоври у предност Плавог у распону од 0.5 до 1.4 одсто, до негде четири часа иза поноћи.
И како се ова дискрепанца догодила у две колебљиве државе малтене истовремено.
И како се у неким окрузима појавило више бирача него што их има на списковима.
И како у колебљивим државама број додатних мистерозних гласача Плавог кандидата драстично превазилази број гласова за плаве сенаторе у тим истим државама, иако евиденција показује да су укупне разлике у том смислу традиционално мале.
И како је излазност у једној од ових држава достигла 89.25%.
Дан након избора појављују се неубедљива објашњења да је један од потенцијалних утовара гласова просто последица „оперативне грешке“, док у другој спорној држави нема објашњења за прихватање гласова без поштанског жига.
Плави оператери нису забринути јер медији главног тока и велике технолошке корпорације сваку жалбу етикетирају као „теорију завере“.
Црвена контрареволуција
Два председничка кандидата не раде баш у своју корист.
„Леш“ је, у фројдовској омашци, открио да је његова странка припремила најсвеобухватнију и „најразноврснију“ превару у историји.
Не ради се само о томе да ће Леш бити под истрагом поводом магловите компјутерске афере (мисли се на лап-топ Бајденовог сина; прим. НС). Он је пацијент који болује од деменције другог степена чије стање се убрзано погоршава. Лековима га одржавају једва функционалним, али ни они не могу да спрече постепено гашење његовог ума.
За то време Кловн, остајући веран својим инстинктима, делује превентивно проглашавајући читаве изборе намештеним, али без пружања конкретних доказа. Савез главних медија и технолошких корпорација лако га срозава на ниво никога ко шири „лажне тврдње“.
Све ово се дешава након што је лукава, стара, огорчена оператерка не само изјавила да је једини прихватљив сценарио плава победа, него је себе већ и позиционирала за преузимање главне безбедњачке функције.
Плава шема такође предвиђа да ће Црвени закорачити једносмерном стазом – ангажоваће армију адвоката са захтевом да приступе и прочешљају сваки бирачки списак и поштански глас, што је процес који де факто представља форензичку анализу.
Међутим, плави не могу да предвиде колико ће лажних листића бити откривено током провере. Леш ће прогласити победу, док Кловн циља борбу на дуге стазе, спреман да читаву ствар изведе пред Врховни суд.
Црвена машинерија је све то већ предвидела, пошто је била потпуно свесна како ће се операција плавих одвијати. Црвена контрареволуција носи са собом потенцијал за стратешко шахматирање плавих.
Напад има три крака, при чему Црвени користе Правосудни комитет Сената, сам Сенат и Врховног тужиоца, који су под контролом Кловна све до инаугурационог дана. Циљ жестоке правне битке је да се сруше плави.
Главни оператери Црвених имају опцију успостављања комисије Сената или специјалног истражитеља ког би именовало Министарство правде на захтев Правосудног комитета, како би се спровела истрага против Леша.
За то време потребно је да електорски колеџ два пута у распону од месец дана гласа како би и званично потврдио избор новог председника. Ови гласови ће приспети усред једне или можда чак две истраге против Леша. Електор из сваке од држава може одбити да гласа за Леша док се овај налази под истрагом, па је у том случају за ту државу нелегално да допусти својим електорима оверавање изборних резултата.
Против Леша би чак сама његова партија могла да покрене опозив услед неповратног погоршања његовог менталног здравља, у складу са 25. амандманом Устава САД. Хаос до ког би све ово довело морао би да решава Врховни суд, наклоњен црвенима. То баш и није исход који би плави желели.
Казино увек побеђује
Срж ствари јесте да ове игрице трансцендирају и црвене и плаве. Све се врти око завршне игре дубоке државе.
У питању је џиновска психолошка операција укалупљена под максимом „завади па владај“, како би се руља нахушкала на руљу, при чему једна страна диже устанак против онога што перципира као нелегитимну власт. Оних 0.00001 са врха удобно посматра кланицу, која је све мање метафорична.
Иако дубока држава, која користи своје плаве пионе, никад не би дозволила Кловну да победи, унутрашњи „завади па владај“ модел могао би да се испостави као најмање разоран исход за читав свет.
Теоријски посматрано, контекст грађанског рата спречава дубоку државу да додатне делове Глобалног Југа бомбама утерује у дистопијску „демократију“ коју сада симулира.
Са друге стране, унутрашњи застој Империје хаоса могао би да подстакне још иностраних авантура, као нужну диверзију за постизање какве-такве унутрашње консолидације.
У томе је лепота показне игре Плавих: Како год окренеш, на крају побеђује Казино.
