Свако има право да сам одлучује о својој судбини, али да зарад те потребе саме себе уништавају, мало је примера у свету!
Такозвана самопрокламована опозиција је целу ову годину потрошила да свима докаже како за њихову пропаст им нико не треба са стране?! Довољни су били сами себи, да од себе отерају и оно мало бирача, да своје политичко деловање заиста претворе у право правцато шуровање и поседовање у коме су остали само са шачицом кобајаги истомишљеника… А у ствари, мале групе интересџија који као гладни вуци чекају да им се са газдине богате трпезе добаци по које парче отпадка…
Нико дуго у политичкој теорији и пракси новијег доба неће моћи да схвати како неко са толико воље и негативне енергије је потрошио целу једну годину за припрему сопственог “харакирија” који ће се, нема никакве сумње, десити у Новој години, на предстојећим изборима! Јер, њихова теза о бојкоту тих истих избора, равна је као када би сада цео свет покушао да објасни како Титаник није потонуо, јер су га однели Марсовци!? Нико никада није толико жара и енергије уложио у сопствено уништење као Они?
Ако се питате зашто, а сигурно се питате, одговор је сасвим једноставан: Кад неко изгуби реалну слику сопствене стварности, кад му се од минуса привиђају плусеви, кад му се од таме привиђа светло, а од групице привиђа светина- онда је све логично! Па и да се не излази на изборе, да се ништа не нуди, али све тражи по сваку цену! За себе, не за народ! За себе – не за српске националне интересе! Њих газе као овосезонски испрљани снег, чекајући да га докусуре велики раоници ђубретарца као да га није ни било…
Док београдски политички тајкуни и даље ратују са утварама деведесетих оличеним у неком само њима видљивом медијском мраку у Србији, неколико десетина километара даље од Београда, слика је сасвим другачија: Братство Душана Петровића није само успело да укроти локалне медије у Шапцу, већ многе и у Београду у намери да сакрију истину о свим зулумима његових зулумћара… Посебно његовог “Пинокија” градоначелника Небојше Зеленовића…
У години којој одбројавамо преостале сате, као ретко шта до тада, уздрмала је појава нових локалних новина: бесплатних, које су, на до сада невиђен начин Шапчане подсетили ко им је “појео силне године живота и да то нису били никакви скакавци, него живи људи” њихове такозване демократе маскиране у више колона некаквих група грађана!? Зато и није чудо да већ неколико месеци новине читају сви. И старо и младо, сви… Новине Трагач су постале манифест радничке класе у Шапцу! Комуналаца посебно, јер су једино те новине имале храбрости да српској јавности открију и докажу у каквим условима живе и раде!? У условима недостојним човека!
Због тога се не памти у Шапцу да су неке новине направиле толико проблема досманлијама као ове… Судећи по темама о којима пишу, тек ће! Они који не читају портале, нису на друштвеним мрежама, ове новине су огледало у коме виде себе и све невоље које су им на леђа натовариле локалне дахије…
Е. Е.
