Пре шест година, у Подгорици, под слоганом „Слобода тражи људе“, почеле су највеће демонстрације против режима Мила Ђукановића.
Саопштење ДФ преносимо у целости:
У организацији Демократског фронта, на Крстовдан 2015. године, на хиљаде грађана одлучило је да крене у борбу за слободну Црну Гору, каква до тада, а ни после тога није виђена. Те вечери, испред скупштине Црне Горе формирано је шаторско насеље, као симбол слободе и територије са које се пружао отпор.
Двадесет дана трајао је тај упорни и бескомпомисни отпор, који није заустављен ни бруталном употребом силе од стране режима, ни пендрецима, ни сузавцима, ни бојним отровима, ни шок бомбама… 17, 18, 24. октобар, остали су упамћени као симболи слободе, али и као примери како се један диктаторски режим обрачунавао са сободним грађанима, како су банде Мила Ђукановића и Веселина Вељовића, заједно са окорелим криминалцима и мафијашким клановима, покушале да сломе ДФ и слободну Црну Гору.
Наравно, нису успјели, јер ДФ нико не може сломити и поразити, и ми смо и након свега наставили. И након 24. октобра и тровања, пребијања и сакаћења грађана, уследило је на десетине и десетине нових протеста ДФ-а. Још увек нико није одговарао за злоупотребу полиције и употребу силе на тим протестима, а ми ћемо свакако бити упорни да се све истражи и одговорни приведу правди, јер се радило о уредно пријављеним скуповима. Наравно, нама је јасно да су налогодавци напада на мирне грађане Мило Ђукановић, Веселин Вељовић, Душко Марковић…
Режим је против ДФ-а употребио све што је могао, монтирани су судски процеси против лидера и функционера ДФ, наши људи су невини лежали у затвору, на стотине кривичних и на хиљаде прекршајних пријава је поднесено против наших функционера и активиста, а тужилаштво, судство и полиција претворени су у базе из који се кретало у борбу против ДФ-а…али, не можете сломити људе који су одлучни, храбри и истрајни… Многи од наших сабораца више нису са нама, али су оставили неизбрисив траг и остали упамћени као непоколебљиви борци за слободну Црну Гору и, нажалост, нису дочекали 30. август и промене за које су изгарали. ДФ наставља борбу – оно што је била идеја 30. августа, још увек није остварено, између осталог и због тога што процесима, част изузецима, управљају они који нису били део великих борби ДФ-а против бишег режима. Режим је пао, али није још оборен, побједа још није у рукама народа и оних који су највише дали у борби против диктатуре.
И оно што данас треба истаћи, када остаци бившег мафијашког режима покушавају да покраденим парама организују неке демонстрације и заштите опљачкано благо, је да је на челу протеста ДФ увек стајало руководство Демократског фронта и преузимало одговорност за све што се дешавало. На свакој пријави скупа стајало је име Андрије Мандића, Небојше Медојевића и Милана Кнежевића, као и других наших функционера. Данас, Мило Ђукановић не сме да стави свој потпис на пријаву скупа на Цетињу, као ни овога који су данас отказали, што довољно говори и о њему и о онима другима који стоје иза ових протеста.
Протести ДФ-а који су почели 27. септембра 2015. године, били су подстрек и за све друге будуће акције против диктатуре Мила Ђукановића, а свој финиш су имали у побједи 30. августа прошле године. Сви они који су тих дана и месеци били у истом фронту са нама треба да су поносни због тога што су били део историје и борбе за слободну Црну Гору. Слобода тражи људе!, поручили су из Демократског фронта.