Угледни професор Здравко Кривокапић успео је у немогућој мисији и биће на челу коалиције која је ујединила црногорску опозицију и у њој су Андрија Мандић, Милан Кнежевић, Небојша Медојевић, Марко Милачић. А кад је успео у првој мисији, нема разлога, како показују истраживања и анализе, да успешна не буде и друга: рушење вечитог владара Црне Горе Мила Ђукановића на изборима 30. августа.
У првом разговору за медије из Србије човек у ког су упрте све очи у Црној Гори одговарао је на питања Српског телеграфа.
Како сте се одлучили да изађете на црту Милу Ђукановићу?
- Врло једноставно, сваки професор има један полазни принцип, а то је истинитољубивост. Истина је с нама и када сте се одлучили да сведочите истину, није важно ко вам је противник. Ваше питање уједно упућује да су господин Ђукановић и ДПС недодирљиви и уједно да су сви који мисле другачије унапред осуђени на губитак. Знам да то није тако и да ће овог пута опозиција убедљиво победити.
Грађани, како показују анализе, у вама виде шансу за промену, јесте ли ви тај који би могао Ђукановића да пошаље у политичку пензију?
- Ја не желим никога да шаљем у пензију, сваки човек је вредан божје милости. Ја поуздано знам да следим глас народа, народ је тај који хоће промене и смену овог режима. Ту сам јер многи тврде да је то у овом тренутку довољно добро решење. Очекујем апсолутну победу. Без обзира на унапред познате предности власти, а ту мислим на велики број фантомских бирача, облике политичке корупције попут једно радно место за четири гласа и тако даље, народ је свестан злоупотреба, превара и уједно се ослободио наметнутог страха. Све је јасно и једноставно. Народ ће изаћи на изборе и демократски рећи не овом режиму.
Мислите ли да би Ђукановић, у случају пораза, мирно предао власт?
- Не знам шта намерава господин Ђукановић, али мора да се присети свог доласка на власт. Тада је само једна команда „поступи по наређењу“ донела власт Ђукановићу. Постоји јеванђељско правило: „Ко се мача лати, од њега и страда.“ Сматрам да је господин Ђукановић толико мудар да неће изазвати било какве немире.
Плашите ли се да би Ђукановић ипак могао да извуче неког кеца из рукава током кампање? Или је ваша предност што немате мрљу у каријери, политичку прошлост, па нисте лака мета напада?
- Никада се нисам картао. Кеца ко има, нека извлачи. Све су покушали. И тобож да уведу мораторијум на Закон о слободи вероисповести, па да коригују своје ставове и у дијалогу покушају да исправе непоправљиво и у минут до 12 усвојили су нови Закон о ПИО и дали по 200 евра најсиромашнијем слоју, међутим, народ је свестан да то раде због избора и више им не верује. Тајне службе ће вероватно на бази неистина и полуинформација да блате, али они су то већ и до сада радили и тренутно раде.
Шта бисте прво урадили када победите? Да ли бисте укинули и тај спорни закон?
- Апсолутно, укидање закона. Формирање владе која би била компетента и спремна да се ухвати укоштац са многобројним проблемима. Ја сам хришћанин и засигурно у себи не носим потребу за реваншизмом. Сматрам да треба покренути одговорност за силне промашаје, као упозорење да се то више никада не деси. Данас имате много гладних, а око 1.000 њих којима претиче и мед и млеко.
Како оцењујете односе Црне Горе са Србијом?
- Понекад имам осећај да једна власт иде другој наруку. Нисам политички аналитичар да бих то могао аргументовати, али то је лични осећај. Ми желимо да ти односи буду за пример у Европи, а не само у региону. Лако је свађати се и тражити трн у оку брата свога. Зато сматрамо да Црна Гора не може непријатеља имати у Србији и да за све црногорске проблеме не треба оптуживати било кога, него радити на унапређењу добрих односа са свима, поготово са онима који ти истинске желе добро.
Шта је ваш адут? Чиме ћете да победите Ђукановића, који је 29 година на власти?
- Апсолутна власт има своју законитост. То је крај једне апсолутне власти, апсолутна власт се апсолутно злоупотребљава јер ми ћемо да победимо истином, чојством и поштењем.
Велики сте противник Закона о слободи вероисповести, ваша порука је „професори не дају светиње“. Рачунате ли на подршку Цркве?
- Црква је рекла што је до ње, она се неће укључити у политику. „Професори не дају светиње“ је природна реакција на бешчасни закон, на вређање интелигенције, непримерену одбрану неодбрањивог. Закон се не може поправити, мора се повући и доћи до новог закона у чију израду ће бити укључене све заинтересоване стране.
