Чин стрељања српских војника гледала је цела бригада оних који се предали. Сви они били су постројени и голи скинути. Ову тројицу су извели и одвели до зграде команде и одмах стрељали. То је наредио Јуре Шимић.
Ипак и поред бројних сведочења преживелих војника и доказа Врховни суд Хрватске правоснажно је ослободио Јуру Шимића, бившег ратног председника Kризног штаба града Бјеловара.
Шимић је био оптужен да је, након што су хрватске оружане снаге заузеле тадашњу бјеловарску касарну “Божидар Аџија”, 29. септембра 1991. године из колоне заробљених 60 официра и 150 војника ЈНА издвојио три војна лица – команданта 265. механизоване бригаде пуковника Рајка Kовачевића, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића а затим пуцао у њих наневши им смртне повреде.
Адвокат Душан Братић каже за Васељенску да је ово очекивано јер у Хрватској правда никад није ни постојала, посебно када су у питању злочини над Србима, али и да Хрвати не би могли такву правду да спроводе да немају подршку Европске Уније.
“Чин стрељања гледала је цела бригада војника који се предали. Пошто су припадници збора народне гарде заузели касарну Југословенске народне армије “Божидар Аџија” у Бјеловару и пошто су припадници ЈНА положили оружје и предали се, Шимић је наредио да се сви заробљени војници и старешине построје голи до појаса, па је тада извео из строја: Kовачевић Рајка, пуковника ЈНА, комаданта 265-те механизоване бригаде у Бјеловару, Васић Миљка, потпуковник, помоћник комаданта за морално васпитање, и Јовановић Драгишу, капетана прве класе, официра безбедности. Затим их је сву тројицу одвео 50 м у страну и из свог пиштоља испалио у њих по два метка, а потом и рафал из аутоматске пушке, наневши им више прострелних рана, усмртивши тако на лицу места сву тројицу, онда је наредио да се о ликвидацији ових старешина обавесте грађани Бјеловара и позову да их виде, па када су неки од грађана на тај позив се одазвали у присуству Шимића вршили су скрњављење њихових лешева пљувањем, а Вишић Томо, припадник ЗНГ и мокрењем по њиховим телима.”
Братић додаје да о свему томе постоје бројна сведочења, не само преживелих војника ЈНА, него и Хрвата:
“О томе су сведочили и Хрвати, али су у каснијем поступку њихова сведочења изостављена. По Србији, БиХ и Црној Гори постоји на десетине сведока овог догађаја, има и грађана који су преко ограде касарне посматрали. Иначе, та тројица официра су предала објекат и људство у споразуму да ће бити размењени иако су могли да затраже подршку Ратног ваздухопловства. То је правосуђе Хрватске и стандарди ЕУ правде”, каже Братић и додаје да је сулудо што нас западне НВО свакодневно бомбардују идејом о помирењу са Хрватском, оптужујући нас за ратнохушачко расположење док истовремено Хрвати хапсе Србе због објава на друштвеним мрежама и певање српских песама.
“Циљ оваквих пресуда у Хрватској је одбрана тезе ” ЈНА и Србија извршили агресију на Хрватску” и одбрана ” дигнитета домовинског рата” док ми у Београду имамо у суду KВ веће као Сигурну кућу за све усташке злочинце”, закључује Братић.
Весна Веизовић / Васељенска