Већ нарушени и нестабилни односи Подгорице и Београда након последњих дешавања налазе се пред тачком пуцања, а случај неправедно заточене Саре Видак само је парадигма читавог прогона Срба у Црној Гори!
Додатно захлађење на релацији Вучић – Ђукановић уследило је, како сазнаје портал ,,Говори Србија“ из добро обавештених безбедносних кругова, након што су припадници српских служби осујетили планове црногорских колега из АНБ, у континуираној крађи података из српског Министарства одбране, који су били намењени за даљу дистрибуцију ка НАТО пакту, али и Загребу, односно албанским екстремистима. Братској љубави свакако није помогла ни монтирана афера „Државни удар“, где су се у монтипајтоновском процесу на оптуженичкој клупи нашли лидери Срба у Црној Гори, а већи број наших држављана, међу којима је и тешко болесни бивши начелник Жандармерије, је још увек у притвору, иако је Уставни суд изнео став да је њихово задржавање нелегално.
У ни мало прикривене грехове, поред последњег скандала Црне Горе, свакако се убраја и парадирање њиховог високог официра Машуловића на прослави злочиначке „Олује“, признање тзв. Косова, учлањење у НАТО пакт и срамно слање војника у међународне мисије на окупираној нам јужној покрајини. Мимо тога, отворено анатемисање и систематски, жестоки прогон свих српских институција, странака, па и медија са српским наратовим, свакодневница је у Црној Гори.
Наше институције ћутале су дужи низ година на отворену дискриминацију Срба у Црној Гори, међутим Ђукановићеви пулени решили су да тај процес тенденциозно појачају, о чему сведоче и све чешћи напади на Митрополита Амфилохија и СПЦ, а чија је кулминација већ припремљен сраман предлог Закона о верским заједницама, по којем би Острог и друге светиње могле бити одузете Цркви!
Иза планираног урушавања Цркве, од којег се, према речима једног од највиших функционера ДПС-а албанске националности, привремено одустало због процена АНБ да би је српски народ бранио по цену грађанског рата, стоји далеко злокобнији план званичне Подгорице, који без утицаја Србије не може бити осујећен. Како сазнајемо из добро обавештених кругова, управо је спречавање тог плана био разлог састанка представника српских партија са председником Александром Вучићем у Београду пре неколико недеља!
Наиме, према попису становништва из 2011. године, упркос јакој унијатској политици Владе Црне Горе, антисрпској хистерији и отвореној дискриминацији, али и притисцима и условљавањима, српску националност није негирало 34 посто становништва. Према истом попису, међутим, српски је био доминантан језик са 42,88 процената оних који се њиме служе, а две трећине грађана је пописивачима потврдило верност Српској православној цркви. Са таквим подацима, било је немогуће Србе свести на ниво националне мањине и одузети им аргумент конститутивног народа.
Владајући ДПС и антисрпска клика учиниће међутим, поред већ виђених манипулативних метода и традиционалног прекрајања резултата пописа, све што је у њиховој моћи да на попису који се одржава за нешто мање од три године, Србе сведу испод 20 процената, а да црногорски језик постане доминантан – ово је циљ свих циљева власти која би тако комплетирала пут унијаћења, после срамног признавања тзв. Косова и подједнако нечасног учлањивања у НАТО пакт.
Поред српских партија, највећу препреку на том путу управо чини СПЦ као стуб окупљања, али и Матица српска као угледна институција чије „изгладњивање“ траје већ годинама. Уколико би сломили кичму наведенима, кроз монтиране судске процесе или отимање имовине, челници Црне Горе за које многи тврде да су наследници усташе Секуле Дрљевића (чију су химну, на крају крајева и усвојили) имали би отворени пут за маргинализацију Срба и свођење истих у ранг националне мањине заједно са Ромима или Хрватима, чиме би била отклоњена и последња опасност за вештачки монтенегрински идентитет и фабриковану историју.
Људима из наших служби безбедности, али и самом председнику Вучићу, очигледно се не свиђа претерано ни отворено шуровање Ђукановића са великоалбанским екстремистима: признавање тзв. Косова само је, како год то апсурдно звучало, кап у мору, имајући у виду да се у албанским срединама могу неретко видети симболи Велике Албаније истакнути на кућама или другим јавним местима, о чему су медији већ извештавали. Чак је и лидер наводно опозиционе УРА на једном снимку френетично аплаудирао Хашиму Тачију, иначе драгом и радо виђеном госту у Подгорици.
Након вишегодишњег ћутања, чини се да је Београд коначно спреман да стане на пут отвореној непријатељској агитацији Црне Горе и подривању суверенитета Србије, услед чега је и дошло до повећаних тензија које се детектују у дипломатским и још чешће обавештајним водама: зато је случај Саре Видак лакмус папир, који показује како се антисрпска доктрина у трусним временима ломи преко кичме недужног појединца.
Извор: govorisrbija.rs
