Нацрт закона о слободи вероисповести више личи на револуционарни позив за гоњење Српске православне цркве (СПЦ) и пљачку њене имовине, него на ваљано правно регулисање слободе вере, оценио је епископ будимљанско-никшићки Јоаникије у интервјуу „Дану“.
Јоаникије је казао да упркос спремности СПЦ да потпише уговор са државом, као што су то урадиле Исламска заједница и Римокатоличка црква, нису наишли на искрен дијалог.
– Уместо тога добили смо нацрт закона о слободи вероисповести, који је више личио на револуционарни позив за гоњење Цркве и пљачку њене имовине, него на ваљано правно регулисање слободе вере – рекао је Јоаникије.
Он је навео да израда и усвајање закона о слободи вере има велики значај и за Цркву и за државу.
– Ми већ дуже времена, више од једне деценије, наглашавамо да то важно питање треба решити у складу са општеважећим правним начелима и Уставом Црне Горе. Организовали смо 2008. године међународни научни скуп на тему верских слобода данас и штампали зборник радова – рекао је Јоаникије.
Он је саопштио да су иницирали, нажалост безуспешно, више пута дијалог са надлежним државним институцијама који би допринео бољем разумевању овог питања.
– Позитивно смо оценили закључење уговора између Црне Горе и Римокатоличке цркве и сличне уговоре са другим верама у Црној Гори. Изразили смо спремност да потпишемо уговор са државом уколико би он био прихватљив за обе стране – казао је Јоаникије.
Досад је, како је додао, неславно текла прича са тим нацртом, али га се власти још несу одрекле.
– Ми, свакако, не можемо да прихватимо закон у ком бисмо у својој држави од ње били дискриминисани у односу на друге цркве и верске заједнице. Недопустиво је да се кроз различите правне акте који се односе на исту материју — слободу вере — уводе двојни стандарди и неравноправност међу верама у Црној Гори – сматра Јоаникије.
Он је казао и да они који би да руше крстионицу на Михољској превлаци нашли би се на трагу злотвора који су срушили Превлачки манастир средином 15. вијека и Ловћенску капелу, али би и њихово проклетство примили на себе.
– Питање крстионице на Превлаци не може се правилно разумети без њене предисторије. Тамо је давно порушена наша највећа светиња, Манастир Светих Архангела који вековима чека обнову – рекао је Јоаникије.
Према његовим речима, светиња коју је Свети Сава одредио за седиште древне Зетске епископије. Она је у време цара Душана уздигнута на степен митрополије, а данашња Митрополија црногорско-приморска чува њен континуитет. Та светиња, иако давно порушена, поштује се као прва катедра Митрополије.
– Митрополит црногорско-приморски Амфилохије дао је све од себе да се започне поменута обнова. У том циљу, окупио је најпознатије и најискусније стручњаке који би помогли да се испуне одговарајући стандарди приликом обнове. Међутим, наишао је на неразумевање код државних институција, које уместо да дају стручну подршку, само коче и одуговлаче – рекао је Јоаникије.
Иако нема дозволу, та крстионица пробудила је свест о Превлачкој светињи и постала симбол њене обнове.
– Они који би је сада рушили, нашли би се на трагу оних злотвора који су срушили славни Превлачки манастир средином 15. века, као и на трагу оних који су срушили Ловћенску капелу, али би и њихово проклетство примили на себе. Надам се да до тога неће доћи – рекао је Јоаникије.
