Против аутора и уредника емисије „24 минута са Зораном Кесићем“ поднета је кривична пријава због верске мржње и нетрпељивости према верницима исказане у једној од последњих епизода, пише „Ало“.
Како преноси „Ало“, пријаву је поднео доктор Немања Алексић, адвокат из Новог Сада. У њој пише следеће:
– Због постојања основа сумње да је дана 12.09.2020. године, у стању када је био способан да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, свестан свога дела и хтео његово извршење, свестан да је његово дело забрањено, ширио верску мржњу и нетрпељивост према верницима Српске православне цркве, а посебно према верницима у Републици Србији, Републици Црној Гори, на тај начин што је у својој телевизијској емисији са називом „24 минута са Зораном Кесићем“, која се емитује путем телевизијског кабловског канала „Нова С“, изнео више увредљивих изјава којима је изложио порузи верске симболе православне хришћанске вере, њене светитеље и свештенство, чиме је извршио кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости из чл. 317 ст. 1 на начин описан у ст. 2 Кривичног Законика РС – пише у тужби и додаје се да осумничени често у својој емисији износи анти-српске ставове.
Осумњичени је у петом делу епизоде, који је насловљен као „Избори у Црној Гори – „Како је Василије Острошки победио Мила“, на крајње злонамеран, безобзиран и охол начин изложио порузи верске симболе православне хришћанске вере, њене светитеље, свештенство и верни народ.
Он је у изразито провокативном маниру и пропраћено неприличном гестикулацијом, изјавио:
– Гласачима у Црној Гори изгледа да се највише свидео управо Василије Острошки, који из оправданих разлога није могао да учествује на изборима, али је зато исцимао свог „пи-ара“, Амфилохија Радовића, да по први пут у животу изађе на изборно место и гласа. Добро, технички, изађе из џипа па гласа. Но, из чега ће.“
– У тренутку када је митрополит убацио свој листић у гласачку кутију, догодила су се три чуда. Једна муња запарала је небо над Ловћеном. Засијало је нешто под Острогом. А Владо Георгијев добио је у свом студију у Београду инспирацију за нову пјесму.
– Све су то била јасна знаменка онога што је уследило. Тома је чекао 30 година да заврши факултет. Вулин је чекао 30 година да заврши војску. А Црна Гора је чекала 30 година да чује признање пораза од Мила Ђукановића, макар и увијено, како то само он уме и зна.
– Али, ако се до стабилности не може политичким циљевима, можда може магијским, па има ваљда ту неки чаробњак, мајку му“ (кадар прелази у том моменту на Његово Високопреосвештенство Архиепископа цетињског, Митрополита црногорско-приморског, зетско-брдског и сендеријског и егзарха свештеног трона пећког Амфилохија.
