Израз „прешевска долина“, који редовно употребљавају Албанци са југа централне Србије, говорећи о намерама да се припоје Косову, заправо у себи крије термин „источно Косово“, који екстремнији међу њима изговарају као синоним за општине Прешево, Бујановац и Медвеђу. Масовна употреба формулације „прешевска долина”, већ готово две деценије, према тумачењима самих Албанаца, заслуга је дипломата из САД. Тако је истакнути албански активиста, председник Одбора за људска права Белгзим Камбери, својевремено објашњавајући настанак овог назива, рекао да су термин Албанцима „уступиле“ америчке дипломате у време сукоба на југу 2000. и 2001. године.
– Прешевска долина је појам који су овде донеле америчке дипломате са циљем да буде избалансирани компромис између источног Косова и југа Србије – објаснио је Камбери.
Председник Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа, Зоран Станковић, међутим, за „Политику“ истиче да је јавност упозоравао више пута да не употребљавају термин „прешевска долина”, јер је он непостојећи, како историјски, тако и географски.
– То је политички термин. Он је синоним за тежње Албанаца са тог простора. Сматрам да није добро што се термин такозвана прешевска долина одомаћио и што је назив, који историјски и географски не постоји, ушао у употребу чак и у медијима који креирају јавност.
Замислите када би део неке европске земље, у којој су у једном делу настањени Срби, они прозвали неким именом које не постоји. Замислите како би се према томе односила јавност те земље. Молим да сви разумемо исправно, да су Прешево и Бујановац Пчињски округ, а Медвеђа Јабланички округ. Када говоримо о све три општине, често кажемо југ централне Србије.
То фактички значи да се, општине Прешево, Бујановац и Медвеђа, у којима данас заједно живе Срби, Албанци и Роми, према административној подели Републике Србије налазе у два различита округа са центрима у Врању и Лесковцу. То је резултат чињенице да је општина Медвеђа удаљена више од 150 километара од Прешева и Бујановца, а као део Јабланичког округа смештена је на 47 километара од Лесковца.
Упркос томе, албански политички лидери који су заговорници назива „прешевска долина“, а они екстремнији и „источно Косово”, настанак ових термина објашњавају распадом СФРЈ и почетком вишепартијског система 1990. године. Нарочито истичу „референдум“ из 1992. године, када су Албанци из ових општина изразили тежњу о припајању Косову. Од када се у оружаној побуни такозване Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе 2000. и 2001. појавио назив „прешевска долина”, међу Албанцима су подељена мишљења шта овај појам тачно означава, али су сви сагласни да термин није споран.
Поједини тврде да се њиме само сублимирају тежње да једног дана буду део КиМ, као и да је то географски појам, а да је „источно Косово“ политички термин. Многи од њих говоре, пак, супротно – да је појам „прешевска долина“ потекао из народа, јер се Прешево налази у долини, као и да га је у политичку терминологију први уврстио председник Партије за демократско деловање Риза Халими, који се сматра и „коаутором“ овог назива. С друге стране, бранећи теорију о географском појму, некадашњи председник Националног савета Албанаца Галип Бећири објаснио је да је реч о другом имену за територију која се после рата звала Прешевски срез.
Стручна јавност у Србији много је пута дискутовала о овој теми, али заједнички је закључак да никада у историјској и географској науци ова област није препозната као „прешевска долина“. Универзитетски професор у пензији и књижевник Момчило Златановић каже да је то политички, а не географски термин. Наводи да нико од географа који су изучавали овај крај и његову историју, никада није употребио овакав назив.
– Од 1912. године, када је носила назив Прешевска ката или срез и чиниле су је географске целине Прешевска Моравица, Карадак, Рујан и део Кончуљске, па до данашњих дана, у званичним књигама такав назив није забележен нигде – закључак је Златановића.
Такође, на основу истраживања македонског географа Јована Трифуновског, који је објавио књигу „Прешевска Моравица“, јасно се види да се на подручје општине Прешево надовезује Врањска котлина, у коју се убрајају и – бујановачка села. Некадашњи декан Географског факултета у Београду Србољуб Стаменковић, коментарисао је употребу термина за ово географско подручје:
– Општине Прешево и Бујановац никада нису биле у саставу Косова и Метохије, па се не могу називати тако како их зову Албанци из тих места. Историјски, и по географском положају, и по гравитирајућим критеријумима те две општине припадају врањском крају.
Професор Михајло Костић, аутор књиге „Врањско-бујановачка котлина“ позива се на радове познатог историчара Скендера Ризија, који каже да од 15. века па до краја турске владавине општине Прешево и Бујановац нису биле део Косова и Метохије. Осим тога, додаје, ни у морфолошком смислу, подручје ове две општине од Косова и Метохије оштро раздваја Скопска Црна Гора.
Да албански представници са југа централне Србије користе назив „прешевска долина“ искључиво из политичких разлога уверен је и председник Координационог тела, указујући управо да је то за њих синоним за „источно Косово“.
– За мене је потпуно исто да ли користите овај или онај термин. Тежње и жеље албанских политичких лидера знамо сви, али још једном апелујем на јавност у Србији да не користи непостојећи термин за једну област и доприноси одомаћењу тог термина. Тренутак у коме се налази наша земља је веома тежак и специфичан и никако није добро да дозволимо да се нешто што је терминолошки представљено као географски појам, а то свакако није, подвуче наивно и одомаћи, па чак и дозволимо преименовање округа који има званично име. За мене је то неприхватљиво и апелујем нарочито на медије да поведу рачуна када помињу тај назив – упозорава Станковић.
„Референдум“ Албанаца из 1992. међународна заједница није признала
Албански лидери са југа централне Србије политичким декларацијама на седницама локалних скупштина, од оружаних сукоба 2000. и 2001. па до данас, периодично потврђују приврженост ставовима које су изразили пре више од 20 година. Наиме, они су се, 1. марта 1992. у време распада Југославије, скоро плебисцитарно изјаснили за „политичку, територијалну, административну и културну аутономију са правом присједињења Косову“.
Овај такозвани референдум организован је у приватним кућама и без знања државе, а било је нешто више од 45.000 уписаних у референдумски списак. Одговор „да“ заокружило је њих 97 одсто, истичући намеру да судбину вежу за статус и будућност Косова и Метохије. Њихов „референдум“ међународна заједница никада није признала.
Камбери: Појам легализован на изборима 2007. године
Да је израз „прешевска долина“, који подразумева општине Прешево, Бујановац и Медвеђу, ушао у терминологију у време сукоба који су трајали до 2001, за „Политику“ потврђује и председник општине Бујановац Шаип Камбери. На питање по ком основу се у целину заокружују ове три општине, Камбери одговара:
– Територијално су Бујановац и Прешево повезани, а Медвеђа је присутна као општина у којој живи албанско становништво и политички је повезана са друге две општине. Ми смо се 2007. на парламентарним изборима званично појавили као Коалиција Албанаца Прешевске долине. На неки начин, тада је легализован овај појам.
Председник општине Бујановац потврђује констатацију да у Медвеђи албанско становништво није већинско.
– Није никад ни било, 25 одсто је учешће Албанаца, али политички је повезано и партије овог региона Прешева и Бујановца делују и тамо.
На питање како би било решено питање Медвеђе, у којој Албанци нису већина, у светлу позива албанских представника да све три општине прикључе Косову, Камбери каже да се Медвеђа већим делом граничи са Косовом.
– То је тек идеја о којој се у начелу разговара. Видећемо шта ће конкретно да буде, када се детаљи ове идеје буду објаснили и нама и јавности уопште – истиче Камбери.
Овај албански лидер потврђује и наводе да су међународни посредници фактички одобрили појам „прешевска долина“ у време сукоба 2000. и 2001. године.
– С обзиром на то да су Албанци користили појам источно Косово, а у Србији је тада био препознат као јужна Србија, а не југ централне Србије, јер овај други појам је тек касније уведен, у периоду оружаног конфликта овде је била присутна целокупна међународна заједница, од НАТО-а, ЕУ, Савета Европе… – каже Камбери.
