Химна „Боже правде“ први пут је изведена на једној позоришној представи. Она је заправо била поклон за 18. рођендан кнеза Милана Обреновића. Музику је написао Словенац Даворин Јенко, а текст Јован Ђорђевић. Песма је постала популарна, а након крунисања Милоша Обреновића постала је званична државна химна. То је било 1882. године.
„Боже правде“ је имала више верзија али и најдужу традицију међу српским химнама. Формирањем Савезне Републике Југославије химна постаје „Хеј Словени“. Била је и химна „Србије и Црне Горе“
Стварањем Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца долази и нова химна, заправо измењена верзија старе. 12. децембра 1919. године. Министар просвете Kраљевине СХС још једном преуређује песму „Боже правде“ у којој придев „српски“ мења придевом „наш“. Мелодија је увек била иста.
„Боже правде“ је и сада химна Републике Србије уз мало кориговање текста. „српског краља“ замењено је са „српске земље“, а стих „српског краља Боже храни“ замењен је са „Боже спаси, Боже брани“. У посебним приликама, последња два стиха певају се као „Србију нам Боже брани, моли ти се сав наш род“!
