Након Марсељског атентата 1934, Краљевина Југославија је поднијела тужбу због атентата пред Лигом нација. Тужба је била уперена против Мађарске, иако је у атентат прсте далеко више умијешала Италија. Иако је југословенска јавност била свјесна италијанске умијешаности, Француска је буквално присилила Југославију да за све ипак оптужи само Мађарску. И тако је Богољуб Јевтић 22.11.1934. Друштву народа упутио ноту у којој оптужује терористичке елементе присутне у Мађарској за атентат. Истог дана министри вањских послова Чехословачке и Румуније су Лиги нација упутили сличне ноте.
28.11.1934. југословенска влада је издала саопштење у којем је закључила да Марсељски атентат није дјело неке мање групе, већ велика завјера уперена против Југославије. То саопштење је подијељено у више поглавља:
- Почетак терористичке акције на мађарском тлу
- Организација терористичког покрета уз помоћ југословенских емиграната
- Моралност и прошлост терориста смјештених у Мађарској
- Доказ да је мађарска влада знала за методе и циљеве терористичке акције
- Питање мађарских пасоша изданих терористима
- Питање финансијске и материјалне подршке терористичке акције
- Интервенције југословенске владе код мађарске владе у циљу обуставе роварења терориста
- Атентат у Копривници и осуда мађарског суда у Капошвару итд.
Не требамо мислити да је Мађарска била невина. Далеко од тога, па у Мађарској је постојао усташки камп за обуку, познати камп Јанка-пуста, а постојала је и усташка база у Нађканижи. Југословенска влада је мађарску кривицу темељила на 3 чињенице: атентатори су били изабрани на мађарском тлу,отпутовали су са мађарским пасошима и припадали су организацији која је имала подршку мађарске владе. Југословенска тужба је крајем 1934. дошла на дневни ред. Југославија је имала подршку Румуније и Чехословачке. Мађарски представник у Друштву народа је одбацивао оптужбе, тврдећи како је камп Јанка-пуста распуштен прије атентата. То је било тачно, али су усташе само пребачене на друго мјесто без икакве веће штете нанијете њиховој организацији.
Мађарска влада је 8.12.1934. издала меморандум у којем је окарактерисала југословенске оптужбе великом пријетњом по свјетски мир. Француска је јавно подржала Југославију, али је ситуација била компликованија иза кулиса. На крају је Британац, Ентони Идн предложио резолуцију по којој би Мађарска била дужна да спроведе истрагу и казни све оне који су били умијешани у атентат на краља Александра. Резолуција је прихваћена, Мађарска је спровела истрагу и закључила да „извјесни органи нижих мађарских власти нису довољно пазили на емигранте“. Спор је скинут са дневног реда. Осврнуо бих се само још на односе Француске и Југославије иза кулиса. Богољуб Јевтић је био спреман да за атентат оправдано оптужи и Италију, али је остао без кључне подршке француске владе.
