Директорка Центра за евроатлантске студије Јелена Милић изјавила је да је усвајање сета закона о трансформацији косовских безбедносних снага урађено махом за унутрашњу политичку употребу, али да и поред тога представља велику провокацију Србије, с намером да се Београд искључи из дијалога са Приштином.
Милић наводи да је усвајање закона само први корак процеса који ће трајати десетак година, те да се и зато може гледати из угла унутрашњих прилика, будући да је борба за опстанак на власти на Косову веома диманична и интензивна, те да је било потребно показати косовској јавности још један пример „државотворности“ у тренутку када је очито да ће и Косово морати да попусти у дијалогу са Београдом.
– Најбиније је да се нико не уплаши на Косову, потогово не српска заједница, да нема запаљиве реторике и да Србија издржи ову провокацију и то изузетно велику и непријатну, да пусти да безбедносну ситуацију на Косову реализују они који су за то надлежни, пре свега Кфор и да не наседа на провокацију која би је избацила из наставка дијалога под окриљем ЕУ – каже Милић за Тањуг.
Она верује да је усвајање закона такође лукав маневар с циљем да се српска страна покаже као та која не жели даље преговоре.
– Добро је што Србија није ни на који непримерен начин за сада реаговала. Мислим да сада треба имати добру веру и у званичнике ЕУ, који воде процес дијалога, али и у НАТО и Кфор – рекла је Милић.
Упитана како тумачи изјаву НАТО званичника да ће алијанса морати да преиспита ниво ангажовања на Косову уколико се промени мандат садашњих КБС, Милић подсећа да Косово није ни у Партнерству за мир, а да њихови званичници често шаљу поруке јавности да су корак ближе НАТО.
– На неки начин је послата порука обема странама на Косову да – ако желите политичку подршку и ако својој јавности тврдите да сте корак ближе и да сте малтене постали чланови НАТО – то и није тако и да на то морају да обрате пажњу – рекла је Милић.
Кад је реч о ставу САД, она верује да је за Вашингтон проблематичан начин на који је почела трансформација косовских безбедносних служби у оружане, али и тренутак када се то дешава.
Милић наводи да је чињеница да државе које су признале Косово не оспоравају право Косову да има своје оружане снаге, али да је сасвим друго питање када те снаге и на који начин почињу да функционишу.
– Сада је проблематичан начин на који је то урађено, а рекла бих да је проблематичан и тајминг. САД јесу највећа земља чланица НАТО, али не верујем да би због Косова и косовских оружаних снага радиле било шта иза леђа званичника НАТО – каже Милић.
Она подсећа на поруке из НАТО да трансформација Косовских безбедносних снага мора да буде у сагласности са свим заједницама на Косову и не само са НАТО, него и са земљама чланицама, од којих четири важне државе нису признале Косово.
