У пролеће 2019. године Одбору за спољне послове и општине Дома посланика Републике Италије представљена је „Петиција о преиспитивању одлуке о признавању независности Косова“.
Један од аутора овог документа, историчар из Трста Стефано Пилото каже да су петицију потписале „хиљаде грађана“ и да се од владе и парламента чека сагласност „да се настави тај процес“.
Професор Пилото, који је иначе члан „Комитета за преиспитивање одлуке о независности Косова од стране Италије“, коментаришући наводе скептичара да за сада ниједна „озбиљна“ земља није повукла признање Косова, каже да, према његовом мишљењу, све суверене државе имају исту „тежину“ у оквиру УН и да је то смисао декларације УН из 1942. године, коју су потписале, између осталог, САД и Велика Британија.
„На списку држава-потписница (укупно 26) биле су и земље које нису играле велику улогу у светској дипломатији, на пример, централноамеричке земље“, истиче саговорник.
Тренутно нема индиција да ће званични Рим преиспитати одлуку о Косову. Председник Србије Александар Вучицћ је током посете Италији у мају ове године рекао да без обзира на различите ставове по питању Косова, Италија разуме позицију Србије и жели да учествује у решавању косовског проблема.
Ипак, саговорник сматра да би сваки став могао да буде преицпитан након спознавања грешака које су направљене у прошлости.
„Италијанска влада разуме да се проблем Косова неће решити сам по себи, временом. Дешава се нешто сасвим супротно. Чим време пролази, проблем постаје све озбиљнији са тачке гледишта хуманитарне катастрофе и кршења међународног права. Разлог је, по мом мишљењу, у томе што је ова одлука (о признавању независности Косова) донета на незаконитој основи.“
„Осим тога, Србија не сме да уступи територије које имају огроман значај за њен културни и религиозни идентитет, а то су Пећ, Дечани, Грачаница, Призрен, Велика Хоча, Гораждевац. Треба пронаћи решење које би омогућило аутономној покрајини Косово и Метохија да се развија у духу узајамног поштовања између свих народа који живе доле, што подразумева и учешц́е Срба у управљању овом територијом.“
Италијански професор каже да идеја о мирној реинтеграцији Косова у састав Србије кроз дијалог и након једанаест година од једностраног проглашења независности ове провинције не звучи као утопија.
„Потребна је добра воља. Модел за помирење се може пронаћи, али они који су радили на томе да се постојећа равнотежа на Балкану промени, сад морају да раде на обнављању мира, који би био заснован на потребама и захтевима свих страна, а не само једне стране. Али за то су потребни интелектуално поштење и историјска знања.“
Саговорник Спутњика се боји да ће након акције РОСУ на северу Косова опет доћи до ескалације насиља и да разлог томе треба тражити у понашању западних представника међународне заједнице који су подржали наоружавање самопроглашеног Косова, а притом још увек нису решили питање статуса ове територије узимајуц́и у обзир мишљење свих страна.
„Становници северног дела Косова и Метохије сматрају да су у саставу Србије и не желе да признају легитимност несрпске полиције у овом делу провинције, посебно када полиција ради против оних који покушавају да заштите економске интересе локалног становништа након увођења такси од 100 одсто, које су, узгред буди речено, у супротности са здравим разумом“, закључује он.
