Пише: Александар Ђурђев, председник Српске лиге
Протекла два месеца видели смо и сведочили моћи, снази и организованости хибридног ратовања против државе, цркве и српске нације. У наредна два месеца сведочићемо вољи, пожртвованости и љубави свих државочуварних актера да се Србија брани и одбрани. Сведоци смо новог покрета у настајању, највећег политичког покрета у новијој историји Србије, чија је иницијална капсула био највећи скуп у протеклих неколико деценија у централној Србији, а који је одржан у Шумадији и Јагодини.
Агенције су истражиле рејтинге политичких актера и утврдиле да је углед Председника Србије господина Вучића још снажнији него пре ове кризе, хајке и дехуманизације. Није овде реч о друштвеном или не знам каквом покрету, већ о искључиво политичком, односно о покрету који има за циљ да врши власт на државном, покрајинском и локалном нивоу.
У овом тренутку Влада Р. Србије је у оставци коју је проузроковао хибридни рат против наше државе коме из страха нису смели да се супротставе већина чланова Владе а нажалост један део њих је у савезништву са инспираторима и организаторима обојене револуције, сецесије Српске Војвидине из државе Србије и тоталне блокаде наше отаџбине. Премијер Вучевић је од почетка мандата преузео нужне и храбре потезе у интересу грађана, пре свега акција обуздавања дивљања увозничког лобија којима су пљачкани грађани и његов ударац на лоби кладионица и коцкарница и оно што му западни лоби није опростио приближавање државе и СПЦ. Ако су нас ичему научили живот и смрт ДОС-а, онда је то да не можете дуго опстати у политици уколико сте окупљени око онога против чега сте, а не за шта сте.
Јасно је свима да Покрет за одбрану државе настаје да би се одвојило жито од кукоља, односно да би се функционери који су лојални странцима заменили онима који су компетентни и лојални држави и народу. Јасно је да је разлог његовог настанка и окупљање под један, српски барјак са циљем одбране државе, нације, па чак и цркве од специјалног хибридног рата који се против њих води синхронизовано, како споља, тако и изнутра. Чули смо да ће један од његових задатака бити и сасецање у корену војвођанског сецесионизма и изградње тзв. војвођанске нације. То, међутим, није довољно за очување и развој ни државе ни нације. Нама је, наиме, најпре потребна једна дубинска и системска морална обнова.
Наше друштво је изгубило морални компас, а без њега наш државни брод не може пловити ка бољој будућности. Светосавље, као православље српског духа и стила, део је нашег свеукупног националног бића, и оно мора бити координатни систем којим ћемо се кретати. Где су нестале наше заједничке породичне молитве пре ручка? Када ће рад недељом бити забрањен како би породице имале времена за себе? Зашто не вратимо православље као званичну државну религију, по узору на наше историјско искуство, али и садашњост многих савремених парламентарних демократија? Да се забрани рад кладионицама имкоцкарницама и да увознички лоби коначно буде спречен да пљачка наше грађане. Неко ће рећи да је ово популизам, али већ осам деценија бежимо од тих ствари, бежећи заправо од самих себе, и ево где смо стигли.
Поред ове моралне и духовне вертикале, Покрет мора кренути хитно и неодложно у неколико пресудних битака – борба против невладиних организација , против локалних кабадахија који се према народу понашају као Турци зулумћари, формирање Националне гарде по узору на Русију и САД као новог органа безбедности на улицама наше земље, проглашење терористичким организацијама свих партија и покрета који се залажу за територијално комадање Србије, забрана настраних парада на јавном простору, стављање мораторијума на било какву причу о увођењу санкција Русији, одбрана Републике Српске и многе, многе друге. Морају се водити борбе и на симболичком плану. Нема потребе да се више било кога стидимо. Ово није Југославија, већ Србија, и Срби треба да престану да се бране од себе самих.
Нама треба Српско народно позориште, а не југословенско, Српска војска, а не Војска Србије, Српска народна скупштина, а не народна скупштина Србије. Нажалост, можемо тако у недоглед набрајати. Морамо одмах, без изузетака, престати са продајом земље странцима и давањем субвенција њиховим компанијама. Центар нашег привредног препорода мора бити српски сељак, а српско село враћено у устав као главни објекат обнове. Није време за парцијална решења, већ за општа, није место за понављање сопствених грешака и експерименте, већ за примену оних принципа и вредности које су од нашег народа кроз историју направиле и царски и небески народ. Кроз народ, са народом, за народ, зарад успона нације и повратка државе!
