У тренутку када режим Мила Ђукановића интензивира своје нападе на СПЦ, а самим тим и онај дИо српског народа који није прихватио нови монтенегрински идентитет и чланство слободарске Црне Горе у НАТО пакту, у Београду је у уторак у вечерњим часовима покушан атентат на црногорског бизнисмена Миодрага Даку Давидовића, који је људима у Црној Гори познат као велики добротвор СПЦ и српског народа у тој земљи, а у послиједње време и снажни противник Ђукановићевог режима.
Kо је Миодраг Дака Давидовић?
Миодраг Дака Давидовић јавности је познат као власник никшићке компаније „Нексан“, основане сада давне 1992. године, као и више хотелијерских и туристичких објеката на црногорском приморју, при чему је прије отискивања у воде приватног бизниса обављао функцију директора у Жељезари Никшић. Њагово име се у више наврата спомињало у вези приватизације никшићке железаре, а у црногорским медијима се у послиједње вријеме углавном означавао као један од финансијера црногорске просрпске опозиционе коалиције „Демократски фронт“, при чему га је режим у Подгорици оптужио и да је у октобру 2016. године финансирао оно што медији под контролом црногорских власти називају „државним ударом“, а што представља очигледну фабрикацију Ђукановића и његових сарадника. Међутим, људима у Црној Гори, Давидовић је познатији као велики добротвор СПЦ, те ктитор и дародавац многобројних цркава у манастира, због чега је у више наврата и одликован неким од најзначајнијих признања СПЦ. Значајно је нагласити да се против Давидовића тренутно не води ниједан кривични поступак, како у Србији, тако и у Црној Гори.
Скоро је невјероватна „случајност“ да се Давидовић налазио баш у друштву са једним од најзначајнијих и најугледнијих предводника српског народа у Црној Гори владиком будимљанско-никшићким Јоаникијем када је у стилу специјалних операција које можемо виђети само у филмовима из снајперске пушке пуцано на њега са очигленим циљем да се Давидовић ликвидира.
Поменути атентат на Давидовића отвара неколико значајних питања, на која ће неко морати да одговори и то у најскоријем периоду: На првом мјесту, ко је могао да плати и организује овако амбициозну акцију, и у чијем је интересу било да се Давидовић уклони. Тим поводом, све сумње првенствено указују на Ђукановићев режим, који посједује значајна финансијска средства из мафијашких послова, по којима је постао познат у Европи а и шире, док се у добро информисаним круговима одавно спекулише да су све ликвидације, које су обављене на сличан начин у Београду 90-тих и касније, осмишљене у Подгорици, спроведене по директном Ђукановићевом налогу, а уз помоћ и логистичку подршку црногорских безбједносних служби.
Друго питање је ко је наредио тзв „медијску припрему“ атентата, односно блаћење Миодрага Давидовића у црногорским средствима информисања, које је за циљ имало криминализацију имена црногорског бизнисмена. По сличном моделу је и својевремено покојни српски премијер Зоран Ђинђић довођен у везу са криминалним клановима, да би убрзо настрадао такође од метка упућеног из снајперске пушке. Поставља се питање да ли политичка позадина атентата на Давидовића потиче из исте кухиње, као и она у случају српског премијера.
Kарактеристичан је и тренутак који је одабран за овакав криминалан чин у сред престонице Србије. Наиме, за 21. децембар је у Никшићу, града из кога потиче Давидовић, заказан велики црквено-народни сабор, на коме се очекује долазак великог броја грађана, који желе да изразе протест због нових активности црногорског режима усмјерених против СПЦ, прије свега усвајања приједлога закона о слободи вјероисповијести, који је написан како би се отела имовина СПЦ, а дугорочно српски народ у Црној Гори одвојио од своје матице, своје цркве.
Режимски интернет портал објавио да је Давидовић убијен
Посебан куриозитет представља чињеница да је опскурни интернет портал „Стандард.ме“, који се доводи у везу са црногорском обавјештајном службом АНБ, у врло кратком року након самог догађаја објавио вијест да је Давидовић убијен у Београду, након чега је наведену вијест убрзо повукао уз извињење.
Поставља се питање да ли је режимски интернет сајт унапријед знао за атентат и очекивао резултат до којег на сву срећу није дошло.