Руски председник Владимир Путин више пута је поновио упозорење да НАТО не треба да се шири на простору бивших совјетских држава, али упркос томе западне силе нису одустајале од Украјине, што је резултирало признањем независности Народне републике Донбас и Народне Републике Луганск.
НАТО се у протеклих 70 година проширио на 30 земаља, а свака од чланица може позвати друге европске земље да се придруже организацији.
Да би била узета у обзир, потенцијална нова чланица НАТО-а мора да следи демократске вредности и доприноси евроатлантској безбедности.
На самиту НАТО-а 2008. године у Букурешту, алијанса је изразила „разумевање“ за интересовање Украјине и Грузије за њихово чланство и сложила се да ц́е „ове земље постати чланице НАТО-а“. Међутим, због „отворених питања“ алијанса није била у могућности да им „одговори“.
Русија је све време указивала да је ширење НАТО-а ка њеним границама недопустиво и да ће Москва реаговати уколико наставе са „регрутовањем“ чланица.
– НАТО никада није присиљавао ниједну земљу да уђе у алијансу. Све је у поштовању слободне воље суверених држава. Ми поштујемо када земље одлуче да се придруже, као Пољска или неке друге земље након Хладног рата, али такође поштујемо и када земље одлуче да нам се не придруже – рекао је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг.
Украјина је 2020. године постала „партнер“ НАТО-а са проширеним могуц́ностима, што је омогуц́ило више информација и приступ вежбама са организацијом.
Овим је НАТО направио маневар настојећи да пригрли Украјину у своје окриље не кршећи Вашингтонски споразум у којем се наводи да потенцијална чланица „мора допринети сигурности“, а не супротно.
Сличан модел додељен је и Финској, која је често представљена као најспособнији и најзначајнији партнер алијансе који није њен члан. Склоност НАТО-а „маневрима“ показује и чињеница да се поред Грузије и Украјине, на листи нових кандидата налази и Босна и Херцеговина са којом је алијанса од 2008. године интезивирала дијалог о аспирацијама за чланство игноришући у потпуности неслагање српске стране без чијег пристанка нема ни чланства.
Захваљујући Путиновој интервенцији 2014. године и анексији Kрима, чинило се да је коначно стављена тачка на питање чланства Украјине у НАТО. Међутим, западни идеолози се нису сложили са тим.
Интезивирали су сарадњу са Украјином обуком и наоружавањем и наставили са реториком „слободе избора сваке земље да се придружи алијанси“.
– Немачку је Совјетски савез окупирао током Хладног рата, а ипак се Немачка придружила Алијанси 1955. У ствари, пројекат поновног уједињења Немачке био је један од централних узрока Запада и НАТО-а – рекао је Вилијем Албери, директор за Стратешке студије, објашњавајући да Вашингтонски споразум неће спречити НАТО да прими Украјину у своје редове.
Иако западни стручњаци наводе да би примање Украјине и Грузије у НАТО био јако дуготрајан процес, Русија је јасно ставила до знања да то неће толерисати.
– Уколико Русија осети претњу да би Украјина могла да приступи НАТО, претња по нашу земљу би била неописива. Члан 5. Вашингтонског споразума јасно наводи да све НАТО чланице треба да се боре уколико нека од њених чланица буде нападнута. А како ни једна не признаје вољу народа Kрима и Севастопоља, а Украјина и даље тврди да је то њена територија – онда смо та претња ми. Неке од чланица НАТО-а су против примања Украјине и Грузије, али након Букурешта 2008. године, постаје јасно да им алијанса полако отвара врата. И моје питање је: „Зашто то радите?, али даћу вам и одговор: „Због америчког притиска!“ – рекао је Владимир Путин објашњаваући признање независности Народне Републике Луганск и Народне Републике Донбас.
Руски председник је признањем независности ЛНР и ДНР потписао указ о сарадњи са Републикама којим се омогућава Руској Федерацији да отвори базе и распоређује трупе ван своје територије, што је и учињено.
И док су западне земље „вриштале“ о „кршењу међународног права“ и уводиле ригорозне санкције, Путин је направио нови корак и покренуо свеопшти напад високопрецизним оружјем на складишта оружја и аеродроме широм Украјине.
Бивша посланица демократа Тулси Габард твитовала је данас, док су руске снаге започињале акције у Украјини, да је сукоб можда могао да буде избегнут да је раније била решена забринутост Русије у вези са уласком Украјине у НАТО.
– Овај рат и патња могли су се лако избећи да је Бајденова администрација/НАТО једноставно признала легитимне безбедносне забринутости Русије у вези са учлањењем Украјине у НАТО, што би значило да се снаге САД/НАТО налазе на граници Русије – написала је Габард на Твитеру.
Руски председник, Владимир Путин, је одлучио да након осам година преговора и молби које су биле у потпуности игнорисане од стране западних земаља и НАТО не понови грешку коју је учинио верујући да ће алијанса схватити, анектирањем Kрима, да Русија неће дозволити да буде потиснута.
– НАТО трупе у Украјини су нож под грло Русији, а ја знам да су спремни да тај нож употребе – закључио је Путин.