На једном од медија који финансира новцем опљачканим од грађана Србије, политичар у покушају и власник више тајних рачуна којекуда по свету, Драган Ђилас, поново је покушавао да објасни оно што је тешко објаснити – порекло свог огромног личног богатства.
Наравно, објашњење постоји, али оно није онакво какво Ђилас покушава да га представи.
Као и сваки пут – своју причу је базирао на томе да је он „генијалан, маестралан бизнисмен, који је открио тајну пословну формулу (како се од 100% нечега рачуна 20%, па на то још 20%), која му је омогућила да се обогати…“.
То што је, као високопозиционирани припадник бившег режима, богатство стекао у време вршења власти, користећи утицај и привилегије, преливајући новац из буџета, сумњивим пословима и пословним аранжманима, у своје џепове, по Ђиласу, последица је примене те његове „успешне пословне формуле“ – а не класичне злоупотребе власти и „пословних подухвата“ за које сам сигуран да ће надлежни државни органи убрзо утврдити да имају обележја кривичних дела.
То што је, док је био власт, контролисао и уцењивао медије, користећи их за обрачун са политичким неистомишљеницима и креирајући многобројне измишљене афере – такође је, по њему, примена „успешне пословне формуле“, а не гушење медијских слобода и објективног новинарства, за које се иначе „искрено бори“.
Мада, узгред буди речено – тог се рецепта ни данас, када за самог себе тврди да је предводник нечега што се зове опозиција – Драган Ђилас не одриче, јер и данас, користећи новац опљачкан од грађана Србије, кроз медије које финансира, он блати, вређа, прети и покушава да застраши све оне који мисле другачије, оне којима је Србија и њени национални и државни интереси на првом месту, при чему му је најчешћа мета управо председник Александар Вучић, али и чланови његове породице.
У свом бедном, на лажима и одсуству стида и части заснованом игроказу, Драган Ђилас се руководи гебелсовским принципима пропаганде, упорно понављајући неистине и бесмислице, не желећи да прихвати чињеницу да у те његове баљезгарије нико добронамеран и политички неострашћен не верује – што се најбоље види и по подршци коју он, и то што је некаква његова „политика“ (уколико се политичка и свака друга јаловост и безидејност, осим пљачке, може уопште назвати политичким планом и програмом) има међу грађанима Србије. Додуше, и то је непознаница, узимајући у обзир да на изборима не учествује „из принципа“, тако да нам остаје само да нагађамо да ли је та подршка уобичајених 0,5% или је, уз бесомучну кампању лажи и измишљотина, „скочила“ на „величанствених“ 1%. Што би тај велики научник, тајкун, економиста и политичар у покушају представио као нагли скок поверења грађана у њега за фасцинантних 100% покушавајући да превари по ко на који пут грађане Србије а ваљда верујући да и они као и његови сарадници не разумеју се у бројеве и постотке.
То што Драган Ђилас не тестира реалност, то што не жели да се са њом суочи, што не жели да види да грађани Србије знају какав је и колики је он „генијалан бизнисмен“, и још „генијалнији политичар“ – то је његов проблем и за то постоје стручна лица, која му могу пружити адекватну помоћ и терапију.
Оно што је значајније јесте да грађани Србије не желе више да ту његову „реалност“ финансирају својим новцем, али такође, и да постоје стручна лица, у надлежним државним огранима, која ће ону, бившу, Ђиласову реалност, засновану на лажи и паралажи, а отелотворену на тајним рачунима, детаљно преиспитати у утврдити каква је заиста била.
Надам се да ће тог дана и сви „објективни, независни, професионални и слободни медији у Србији“, финансирани новцем који је проистекао из примене „успешне пословне формуле“ Драгана Ђиласа, јавност у Србији обавестити о исходу тог преиспитивања и да ће, бар на тренутак, променити свој програмски и уређивачки концепт – садржан у две речи: Мрзим Вучића. Толико би бар могли, ваљда су толико професионални и објективни.
Зоран Ђорђевић
члан Председништва Српске напредне странке